Anatomija

Anatomija hipofize

Anatomija hipofize

Anatomija hipofize nije komplikovana. Hipofiza je endokrina žlezda smeštena u istoimenoj jami turskog sedla sfenoidne kosti. Celu površinu žlezde obmotava tvrda moždana opna (dura matter). U gornjem delu formira hipofiznu dijafragmu. Tik ispod poda turskog sedla nalazi se sfenoidni sinus koji omogućava transfenoidalni hirurški pristup koji se izvodi pri uklanjanju tumora žlezde. Lateralno sa obe strane hipofizne jame nalazi se kavernozni sinus. Dorzalno (naviše) od žlezde pruža se peteljka, koja spaja hipofizu sa hipotalamusom (video predavanje). Hipofiza i druge selarne i supraselarne strukture nalaze se iza i iznad vidne raskrsnice. Tumori u ovoj regiji mogu da pritisnu optičku hijazmu uzrokujući vidne ispade uključujući bitemporalnu heminopsiu. Hipofiza i hipotalamus grade jedinstveno područije nervnog sistema. Komuniciraju putem konvencionalne sinaptičke transmisije. Obe strukture koriste neurotransmitere za prenos aferentnih i eferentnih informacija. Pituitarna žlezda i hipotalamus čine vezu između nervnog i endokrinog sistema.

Hipofiza se deli na adenohipofizu i neurohipofizu, odnosno prednji i zadnji režanj. Ova podela proizilazi iz različitog embriološkog porekla režnjeva. Adenohipofiza potiče od ektoderma (Ratkeova vreća – embrionalna invaginacija epitela ždrela). Neurohipofiza vodi poreklo od nervnog tkiva hipotalamusa.

anatomija hipofize
Slika 1. Strukture hipofize. Prednji režanj ili adenohipofiza sastoji se od pars tubelaris, pars intermedia i pars distalis. Iza je neurohipofiza koja se nastavlja na infudibulum i komunicira sa hipotalamusom.
Foto Credit: Zona Medicine®

Anatomija hipofize – Adenohipofiza

Prednji režanj čini veći deo žlezde. Podeljen je na prednji deo (pars tuberalis), srednji deo (pars intermedia) i zadnji deo (pars distalis). Kada se ćelije tretiraju histološkim bojama neki od njih se boje (hromatofilne), dok druge ne (hromatofobne). Hromatofobne čine veći deo ćelija, i predstavljaju nesekretornu fazu. Hromatofilne se dele na acidofilne (somatotropne, mamotropne) i bazofilne (tireotropne, gonadotropne, luteotropne). Intermedijalni deo luči melanostimulišući hormon. Oslobađanje hormona adenohipofize kontroliše hipotalamus, preko portalnog krvotoka, oslobađajući rilizing faktore. Mehanizmom negativne povratne sprege kontroliše se lučenje hormona i održava homeostaza.

Hormoni adenohipofize su, hormon rasta, tireotropni hormon, adenokortikotropni hormon, gonadotropni hormoni (luteinizirajući hormon – LH i folikostimulišući hormon – FSH), prolaktin, melanostimulišući hormon.

Anatomija hipofize – Neurohipofiza

Neurohipofiza je zadnji režanj hipofize. Sastoji se od eminencije medijane, infudibuluma i pars posterior hipofize. Ona ne sadrži žlezdane ćelije. Umesto toga, sadrži aksone koji polaze iz hipotalamusa. Aksonski terminali u neurohipofizi luče dva hormona, oksitocin i vazopresin (antidiurezni hormon) u cirkulaciju.

 

Literatura:

  • Hal Blumenfeld. Neuroanatomy trough clinical cases, Second edition, Sinauer associates, 2010.
  • Ilić A., Blagotić M., Malobabić S., Radonjić V., Prostran M., Toševski J. Anatomija centralnog nervnog sistema, Deveto izdanje, Beograd, Savremena administracija, 2005.

Komentare možete pisati na našoj fejsbuk stranici: Link