EndokrinologijaInterna medicina

Hiperprolaktinemija

Hiperprolaktinemija je stanje hipersekrecije prolaktina, hormona koji luči hipofiza. U hiperprolaktinemiji povišen je nivo serumskog prolaktina uz odsutnost trudnoće i laktacije. Može se javiti i kod muškaraca, ali retko. Najčešći uzrok je prolaktinom – benigni tumor ćelija adenenohipofize koja luče prolaktin.

Hiperprolaktinemija može biti uzrokovana oštećenjem hipofizne peteljke, tumorima, sindrom „empty sella“ (hipofiza je smanjena ili ravna, dok je Tursko sedlo ispunjeno najčešće likvorom). Ovo stanje može uzrokovati i limfocitni hipofizitis, kompresija, trauma, Ratkeova cista. Povećana sekrecija prolaktina može nasatati i kod pituitarne hipersekrecije usled prolaktinoma, akromegalije, poremećaja na nivou hipotalamusa-tumor. Do spomenutog stanja mogu dovesti i sistemske bolesti: hronična bubrežna insufcijencija, hipotireoidizam, ciroza. Hipersekrecija može nastati i kod upotrebe nekih lekova: blokatori dopaminskih receptora, dopaminski inhibitori (α-metildopa), blokatori kalcijumskih kanala.

hiperprolaktinemija, lucenje mleka, sisanje,
Slika 1. Lučenje mleka
Foto Credit: Zona Medicine®

Prolaktinom je tumor laktotropnih ćelija, i veoma je čest tumor hipofize. Najčešće može doći do kombinacije hipersekrecije dva hormona: hormon rasta (GH) i prolaktina, adenokortikotropnog hormona (ACTH) i prolaktina, i retko tireostimulišućeg hormona (TSH) i prolaktina. Tumori se dele na mikroadenome (<1 cm) i makroadenome (>1 cm). Mikroadenomi obično ne oštećuju paraselarne strukture. Veličina tumora korelira sa nivoom prolaktina (vrednosti >250 µg/L obično ukazuju na makroadenom). Makroadenomi su obično spororastući benigni tumori.

Klinička slika – Hiperprolaktinemija

Kod žena hiperprolaktinemija se najčešće manifestuje amenorejom, galaktorejom i infertilnošću. Ako se primarna hiperprolaktinemija razvije pre menarhe, nastaje primarna amenoreja. Međutim, najčešće se prolaktinemija razvije kasnije tokom života te nastaju oligomenoreja koja vodi u amenoreju (stanje gde osoba nekoliko meseci nije imala menstruaciju). Ako hiperprolaktinemija potraje, smanjuje se koštana gustina kičmenih pršljenova, naročito ako je u pitanju postmenopauza gde je smanjeno lučenje estrogena. Galaktoreja je prisutna kod 80% žena sa hiperprolaktinemijom. Može biti bilateralna i spontana, ili unilateralna indukovana (pritiskanjem dojke). Pacijenti se mogu žaliti na smanjeni libido, povećanje telesne težine i blagu ćelavost.

Kod muškaraca simptomi su smanjen libido, infertilnost jer hiperprolaktinemija inhibitorno deluje na funkcije testisa smanjujući njihovu osetljivost na gonadotropine. Inhibitorno deluje i na jajnike u žena. Kod muškaraca nastaju još i poremećaj vida (usled kompresije optičke hijazme). Smanjen nivo gonadotropnih hormona (oligospermija, impotencija). Ako se poremećaj prođe neotkriven ili se ne leči nastaju osteopenija, smanjenje mišićne mase, smanjenje maljavosti, usled gubitka gonadotropnih hormona. Kada je u pitanju tumor, ako prominira iz turskog sedla mogu nastati poremećaji vida i jake glavobolje zbog povećanja intrakranijalnog pritiska zbog rasta tumora i opstrukcije likvora.

Dijagnoza – Hiperprolaktinemija

Podrazumeva anamnezu, fizikalni pregled, kliničku sliku, laboratorijska ispitivanja i imidžing metode. Najvažniji pokazatelj koji upućuje na hipersekreciju je povišen nivo prolaktina u serumu. Određuje se bazalna koncentracija, a mogu se primenjivati i dinamički testovi. Imidžing metode jesu CT i MRI pomoću kojih pronalazimo tumorsku masu.

Terapija – Hiperprolaktinemija

Zavisi od uzroka koji dovodi do povišenog nivoa prolaktina. Može biti medikamentozna, hirurška i radijaciona. Cilj lečenja je normalizacija nivoa prolaktina kako bi se ublažila smanjena funkcija gonada, zaustavila galaktoreja i očuvala gustina kosti. Najčešće se primenjuju dopaminski agonisti (bromokriptin i kabergolin). Bromkaptrim je lek izbora. Svoje dejstvo ostvaruje stimulacijom dopaminskih receptora na membrani laktotropnih ćelija hipofize i tako dovodi do smanjenja veličine tumorskih ćelija. Ako je u pitanju makroadenom lečenje je najčešće hirurško, ako izostane reakcija na dopaminske agoniste koji zaustavljaju dalji rast tumora i deluju na njegovo smanjenje. Posle operacije česti su recidivi. Preporuka za mikroadenome je takva da nema tretmana ako je asimptomatski i ako pacijent ne želi potomstvo. Takve osobe se prate merenjem nivoa prolaktina i (magnetna rezonanaca – MRI) pregledima. U trudnoći osobe primećen je rast prolaktinoma, te se porpisuje upotreba bromkaptrina za koji je dokazano da nema teratogenih efekata. Radioterapija se primenjuje kod agresivnih tumora koji ne reaguju na dopaminske agoniste, ili su recidivi posle operacije. Negativna strana je što oštećuje okolne strukture centralnog nervnog sistema.

 

Literatura:

  • Fauci AS, Kasper DL, Longo DL, Braunwald E, Hauser SL, Jameson JL, et al, eds. Harrison’s principles of Internal medicine. 19th New York-Toronto; The McGraw-Hill Companies: 2015
  • Guyton CA., Hall JE. Medicinska fiziologija, jedanaesto izdanje, Beograd, Savremena Administracija, 2008.
  • Borota R., Ćurić N., Dujmović F., Đerić M., Mitić G., Stošić Z. Osnovi kliničke patofiziologije, drugo izdanje, Novi Sad, Medicinski fakultet 2012.
  • Mayers R. A. NMS Medicine, Fifth Edition, Lippincott Williams & Wilkins, 2010.