Aspirin

Aspirin

Aspirin (acetilsalicilna kiselina) je među najranije sintetisanim lekovima, a danas je jedan od najčešće korišćenih lekova širom planete. U početku ovaj lek najčešće se koristio protiv inflamacije, mada i danas se koristi za prekid kratkotrajnog bola. Pripada grupi nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Deluje tako što izaziva ireverzibilnu inaktivaciju ciklooksigenaze, pri čemu deliju i na COX-1 i na COX-2. Danas, osim u zapaljenju aspirin je važan kod:

  • kardiovaskularnih poremećaja (antitrombocitno dejstvo pri niskim dozama),
  • karcinoma kolona i rektuma: kontinuirana i regularna primena aspirina smanjuje gotovo dvostruko rizik od nastanka raka debelog creva, a moguće i rektuma,
  • alzheimerove bolesti: aspirin smanjuje rizik i usporava početak pomenute bolesti,
  • dijareja izazvana radijaciom.

Aspirin – Farmakokinetika i Klinička primena

Aspirin se u kiseloj sredini želuca nalazi u nejonizovanom obliku što olakšava njegovu resorpciju. Ipak najveći deo se resorbuje u ileumu zbog velike površine crevnih resica. Tri četvrtine aspirina metaboliše se u jetri. Oko 25% leka izlučuje se nepromenjeno. Brzina izlučivanje je veća ako je urin alkalan.

NSAIL kojima pripada i aspirin koriste se u analgetske svrhe kod bolnih stanja (npr. glavobolja, dismenoreja, bol u leđima, metastaze karcinoma u kostima, postoperativni bol). Aspirin se naročito koristi za kratkotrajnu analgeziju. Ne preporučuje se kod dece jer se povezuje sa nastankom Reyevog sindroma. Kod mlađih pacijenata prednost se daje paracetamolu jer ne izaziva neželjene efekte na gastrointestinalnom traktu (čir želuca). Nešto više o anatomiji ovog organa pogledajte u našem kratkom video predavanju na ovom linku.

aspirin, bolovi, nsail
Slika 1. Aspirin
Foto Credit: Zona Medicine®

Salicilati mogu izazvati lokalne i sistemske toksične efekte. Aspirin ima mnogo opštih neželjenih efekata koji su zajednički za NSAIL i prethodno su opisani. Posle primene terapijskih doza uobičajeno je krvarenje iz želuca, obično malog intenziteta. Posle primene visokih doza javljaju se vrtoglavica, gluvoća i zujanje u ušima. Posle primene toksičnih doza (npr. samotrovanje) razvija se dokompenzovana respiratorna acidoza kao i metabolička acidoza naročito kod dece. Aspirin se dovodi u vezu sa encefalitisom (Reyeov sindrom) ukoliko se daje deci sa virusnom infekcijom.

Salicilizam se može javiti posle ponovljene primene prilično visokih doza salicilata. Ovaj sindrom karakteriše zujanje u ušima, vrtoglavica, oslabljen sluh i ponekad mučnina i povraćanje.

Kada se govori o važnim interakcijama aspirina sa drugim lekovima važno je pomenuti između ostalog i varfarin. Kada se primenjuju zajedno, aspirin i varfarin (lek protiv zgrušavanja krvi) povećava se rizik od krvarenja, što može biti potencijalno opasno. Takođe, kod obolelih od gihta aspirin nije preporučljiv jer smanjuje ekskreciju urata.

Paracetamol

Paracetamol ili acetaminofen u SAD jedan je od najčešće korišćenih nenarkotičkih analgetika-antipiretika. Posle oralne primene dobro se resorbuje. Inaktiviše se u jetri procesima konjugacije, pri čemu nastaju glukuronidi ili sulfati. Posle primene terapijskih doza poluvreme eliminacije paracetamola iznosi 2-4h.

Neželjeni efekti posle primene terapijskih doza paracetamola su jako retki. Najčešće se javljaju u vidu alergijskih reakcija na koži. Kod upotrebe velikih doza tokom dužeg vremenskog perioda može doći do oštećenja bubrega. Toksične doze (dva do tri puta veće od maksimalne terapijske doze) izazivaju ozbiljnu, potencijalno fatalnu hepatotoksičnost. Renalna toksičnost takođe se javlja. Inicijalni simptomi akutnog trovanja paracetamolom su mučnina i povraćanje, dok je hepatotoksičnost odložena i javlja se nakod jednog ili dva dana. Terapija zahteva ispiranje želuca, a zatim sledi oralna primena medicinskog uglja. Ukoliko se otrovani obrati lekaru dovoljno brzo, oštećenje jetre može da se spreči davanjem agensa koji povećavaju stvaranje glutationa u jetri (acetilcistein intravenski, ili metionin oralno). Ukoliko je prošlo više od 12h od ingestije malo je verovatno da će antidoti biti od koristi jer i sami mogu izazvati neželjene reakcije (mučnina, alergijske reakcije, itd.).

 

Literatura:

  • Samojlik I., Mikov M. (Uredn.) Farmakologija sa toksikologijom za studente stomatologije. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2016.
  • Dale, M. M., Rang, H. P., & Dale, M. M. (2007). Rang & Dale’s pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone.