AntibioticiFarmakologija

Cefalosporini

cefalosporini, antibiotici, cefaleksin

Cefalosporini su vrsta antibiotika koja u svom sastavu osim beta laktamskog prstena poseduju i dihidrotiazidinski prsten. Pripadaju grupi beta laktamskih antibiotika, kao i penicilin. Cefalosporini se dele na pet generacija. Razlike između njih su u antibakterijskom spektru, farmakokinetici kao i u otpornosti na beta laktamaze.

Cefalosporini I generacije (antistafilokokni cefalosporini) su:

  • cefaleksin,
  • cefazolin,
  • cefapirin,
  • cefadroksil,
  • cefalotin,
  • cefradin.

Cefalosporini deluju na stafilokoke koje proizvode beta laktamaze, Gram-pozitivne koke i bacile, enterobakterije – Salmonella, Shigella, Escherichia, Proteus). Prva generacija cefalosporina ne deluju na Haemophilus i Streptococcus fecalis, ali deluju na Klebsiella. Osim otpornosti na stafilokoknu beta laktamazu ova generacija lekova osetljiva je na većinu ostalih beta laktamaza. Oni ne deluju na meticilin rezistentne stafilokoke.

Cefaleksin i cefadroksil su acidorezistentni i mogu se davati peroralno, dok se ostali daju parenteralno. Vreme izlučivanja je do 1 sat, a cefazolin 90 minuta. Ne prolaze hematoencefalnu barijeru . Izlučuju se nepromenjeni bubrezima.

Cefalosporini I generacije koriste se u terapiji infekcija izazvanih stafilokokama. Oni su tzv. antistafilokokni cefalosporini. Preporučuju se u lečenju urinarnih infekcija, kao i za profilaksu u grudnoj, abdominalnoj hirurgiji i ortopediji. Kada su u pitanju infekcije respiratornog sistema, kože i mekih tkiva ovi cefalosporini daju se samo ako su bakterije osetljive na njih, prvenstveno stafilokoke. Doziraju se od 0,5 do 1 gram 3-4 pta na dan.

Cefalosporini II generacije ubrajaju:

  • cefaklor,
  • cefamandol,
  • cefuroksim,
  • cefprozil,
  • cefonicid,
  • cefotiam,
  • cefoksitin (cefamicin).

II generacija ima proširen spektar dejstva u odnosu na Prvu. Deluju i na Enterobacter, Haemophilus, Neisseria gonorrhoeae, indol pozitivan Proteus. Cefoksitin deluje i na Bacteroides fragilis. Druga generacija je manje osetljiva na beta laktamaze od I generacije.

Cefadroksil, cefaklor i ceftibuten se primenjuju peroralno, dok se ostali aplikuju parenteralno. Izlučuju se nepromenjeni urinom. Imaju izrazito kratko poluvreme izlučivanja, te je potrebno biti obazriv oko doziranja i satnice. Ne prolaze hematoencefalnu barijeru tako da se ne primenjuju u terapiji infekcija centralnog nervnog sistema. Cefalosporini I i II generacije se ne primenjuju u lečenju infekcija centralnog nervnog sistema u novorođenčadi.

cefalosporini, antibiotici, antibiotik, lekovi, bakterijske infekcije, cefaleksin, cefaklor, ceftriakson, cefepim, farmakologija, specijalna farma
Slika 1. Podela cefalosporina
Foto Credit: Zona Medicine®

Cefalosporini III generacije za parenteralnu upotrebu: ceftriakson, ceftazidim, cefoperazon, cefotetam, ceftizoksim, cefpiramid i cefotaksim. Prva tri predstavnika su najdelotvorniji u terapiji pseudomonasa.

Cefalosporini ove generacije slabije deluju na Gram-pozitivne bakterije (npr. Staphylococcus) od cefalosporina prve generacije. Međutim imaju izraženo delovanje na enterobakterije (Salmonella, Shigella, Escherichia, Proteus, Klebsiella, Proteus, Enterobacter, Citrobacter, Serratia) i Haemophilus. Otporni su na beta laktamaze ali istovremeno podstiču njihovo stvaranje, tako da se posle njih ne mogu primenjivati lekovi koji su osetljivi na beta laktamaze (npr. prethodne dve generacije, penicilini).

Ovi cefalosporini primenjuju se parenteralno. Dobro prodiru u sve kompartmane uključujući i centralni nervni sistem (kratko video predavanje). Ceftriakson ima najduže vreme poluizlučivanja (8 časova). On se izlučuje putem jetre i bubrega, tako da se kod insuficijencije jednog od ova dva organa doze ne moraju korigovati.

Cefalosporini III generacije indikovani su kod teških infekcija kada su izazivači otporni na druge antibiotike. To su teške infekcije organa za disanje, kože, kostiju i mekih tkiva, urinarne infekcije izazvane pseudomonasom i infekcije centralnog nervnog sistema. Zbog širokog spektra dejstva i otpornosti na beta laktamaze ovi lekovi ne bi trebali da budu u prvom izboru upotrebe. Izuzetak je lečenje infekcije odnosno zapaljenja centralnog nervnog sistema kod odojčadi.

Cefalosporini III generacije za peroralnu primenu: cefiksim, ceftibuten, cefpodoksim i lorakarbef. Ne deluju na pseudomonas i ne prolaze hematoencefalnu barijeru, mada imaju širi spektar nego prethodne generacije.

Cefalosporini IV generacije su cefepim i cefpirom. Imaju iste indikacije kao i III generacija, ali su otporniji na beta laktamaze i izraženo deluju na Pseudomonas i Staphylococcus sojeve, kao i na Enterobacter i Acinetobacter.

Primenjuju se parenteralno i dobro se raspoređuju svuda po telu. Izlučuju se praktično nepromenjeni sa poluvremenom izlučivanja od oko 2h. Rezervisani su za lečenje teških infekcija izazvanih pseudomonasom i drugim bakterijama koje su otporne na ostale antibiotike.

Cefalosporini V generacije u svoju grupu ubrajaju:

  • ceftobiprol,
  • ceftarolin,
  • ceftolozan.

Oni predstavljaju najnoviju generaciju cefalosporinske grupe beta laktamskih antibiotika. Sudeći po naučnom radu pod nazivom eng. Ceftaroline: A New Cephalosporin with Activity against Methicillin-Resistand Staphylococcus aureus (MRSA) autora eng. Christopher Duplessis i Nancy F. Crum-Cianflone ceftarolin poseduje širok spektar dejstva protiv Gram-pozitivnih bakterija, uključujući MRSA, VISA (eng. vancomycin-intermediate S. aureus), hVISA (eng. Heteroresistant VISA) i vankomicin-rezistentu S. aureus (VRSA). Takođe pomenut lek iz Pete generacije delotvoran je i protiv Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae, Moraxella catarrhalis.

Ceftarolin se izlučuje preko bubrega. Minimalno utiče na fekalnu mikrofloru nakon sedam dana primena kod zdravih mladih osoba. Ipak, kao i kod drugih antibiotike korišćenjem ovog leka može doći do infekcije C. difficile. Što se tiče bezbednosti primene ovaj lek se čini bezbednim i dobro podnošljivim. Međutim, osobe alergične na cefalosporine i peniciline mogu imati alergiju i na ceftarolin. Blaži neželjeni efekti koji se mogu javiti pri primeni ovog leka su mučnina, glavobolja, dijareja, pruritis i osip. Dugogodišnjim studijama tokom kliničkog istraživanja nisu zabeleženi slučajevi neutropenije, trombocitopenije, hemolitičke anemije ili značajna disfunkcije jetre. FDA (eng. Food and Drug Administration) 2010. godine odobrila je ceftarolin za lečenje akutne bakterijske infekcije kože i van bolničke pneumonije.

 

Literatura:

  • Samojlik I., Mikov M. (Uredn.) Farmakologija sa toksikologijom za studente stomatologije. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2016.
  • Dale, M. M., Rang, H. P., & Dale, M. M. (2007). Rang & Dale’s pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone.
  • https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3140339/
  • https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5553123/