Farmakologija

Holinergici

holinergici, parasimpatomimetici, pilokarpin, glaukom

Holinergici su lekovi koji stimulišu aktivnost parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema. Prema poreklu holinergici mogu biti prirodni ili nastati sintetskim putem. Njihov način dejstva je direktan i indirektan. Holinergici nazivaju se još i parasimpatomimetici. Lekovi koji stimulišu aktivnost simpatičkog dela autonomnog nervnog sistema nazivaju se simpatomimetici.

Pre nego što krenemo na lekove hteo bih reći par reči o autonomnom nervnom sistemu (ANS). Ovaj sistem je poseban deo centralnog nervnog sistema (CNS). ANS se sastoji od simpatikusa, parasimatikusa i enteričkog nervnog sistema. Enterički deo lokalizovan je u gastrointestinalnom traktu. Sva tri dela su blisko međusobno povezana. Autonomni nervni sistem zadužen je za provođenje izlaznih signala iz centralnog nervnog sistema (video predavanje). ANS je uglavnom van uticaja volje. Glavni procesi koje kontroliše ANS su kontrakcija i relaksacija glatkih mišića, sve egzokrine i neke endokrine sekrecije, kontrakcija srčanog mišića, energetski metabolizam, naročito u jetri i skeletnom mišiću. U organizmu čoveka simpatikus i parasimpatikus deluju suprotno jedan od drugog odnosno jedan protiv drugog (npr. simpatikus ubrzava rad srca, parasimpatikus usporava). Glavni neurotransmiteri u autonomnom nervnom sistemu su acetilholin i noradrenalin.

holinergici, simpatikus, parasimpatikus, ans, sutonomninervnisistem
Slika 1. Efekti holinergičkih lekova – Dejstvo parasimpatikusa
Foto Credit:
Zona Medicine®

Prirodni direktni holinergici

Prirodni parasimpatomimetici sa direktnim dejstvom su acetilholin, muskarin i pilokarpin. Acetilholin koristi se za izazivanje mioze. Muskarin potiče iz nekih gljiva te je važan usled ingestije istih. Pilokarpin koristi se u terapiji glaukoma, suvoće konjuktive i korneje, suvoće usta. Kod trovanja atropinom kao antidot koristi se pilokarpin jer prolazi hematoencefalnu barijeru (HEB). Sistemska neželjena dejstva su bradikardija, nadražaj gastrointestinalnog trakta i centralnog nervnog sistema.

Sintetski direktni holinergici

U ovu grupu holinergika ubrajaju se betanehol, karbahol, metaholin. Betanehol koristi se u terapiji postoperativnog paralitičkog ileusa, otežanog mokrenja. Karbahol se koristi kod glaukoma. Sintetski direktni holinergici otporniji su na dejstvo holinesteraze nego acetilholin. Iz tog razloga oni imaju širu primenu.

 

 

Indirektni holinergici – parasimpatomimetici

Indirektni holinergici blokiraju enzim holinesterazu koja razgrađuje acetilholin. Na ovaj način acetilholin ima produženo delovanje. Postoje dve grupe ovih lekova:

  1. reverzibilni inhibitori holinesteraze,
  2. ireverzibilni inhibitori holinesteraze

Reverzibilni inhibitori su fizostigmin, neostigimin, piridostigmin. Oni imaju karbamatnu strukturu. Reverzibilno se vežu za holinesterazu vršeći karbamaciju. Veza između leka i enzima spontano slabi i inhibicija holinesteraze prestaje. Neostigmin i piridostigmin ne prolaze KMB. Deluju i na nikotinske i muskarinske receptore. Indikovani su u terapiji mijastenije gravis. Deluju tako što povećavaju snagu kontrakcije poprečno prugaste muskulature. Davanjem ovih lekova dolazi do povećanja koncentracije acetilholina u sinaptičkoj pukotini, zato raste snaga kontrakcije mišića. Neostigmin i piridostigmin koriste se u terapiji paralitičkog ileusa gde deluju preko muskarinskih receptora. Fizostigmin prolazi KMB i koristi se u lečenju glaukoma i kod trovanja atropinom.

Noviji preparati iz grupe reverzibilnih inibitora holinesteraze su takrin, donepezil, rivastigmin. Koriste se u lečenju Alchajmerove bolesti.

Holinergici imaju svoja neželjena dejstva. To su mučnina, povraćanje, pojačana salivacija, abdominalni grčevi, bradikardija, znojenje.

Indirektni ireverzibilni holinergici holinesteraze su bojni otrovi i insekticidi. Ovi molekuli se spajaju sa holinesterazom i trajno je inhibišu. Kao posledica dolazi do akumulacije acetilholina i pojačane aktivnosti parasimpatikusa u celom telu. Bojni otrovi su tabun, sarin, soman. U grupi insekticida nalaze se malation i paration. Značaj ovih supstanci je toksikološki jer može doći do trovanja njima. Antidot kod trovanja je atropin. Atropin blokira muskarinske receptore, ali ne i nikotinske. Zato se daju oksimi – paralidoksim i obidoksin. Njihova uloga je reaktivacija enzima holinesteraze što popravlja i znake nadraženja nikotinskih receptora. Primenjuju se najkasnije 48h posle trovanja. Znaci i simptomi trovanja su:

  • Bronhokonstrikcija
  • Emeza (povraćanje),
  • Salivacija,
  • Lakrimacija, znojenje,
  • Uriniranje,
  • Dijareja,
  • Ostali znaci (bradikardija, nadražaj skeletnih mišića i centralnog nervnog sistema),
  • Mioza.

BESLUDOM

 

Literatura:

  • Samojlik I., Mikov M. (Uredn.) Farmakologija sa toksikologijom za studente stomatologije. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2016.
  • Ugrešić N., Stepanović-Petrović R., Savić M. (Uredn.) Farmakoterapija za farmaceute. Beograd: Farmaceutski fakultet, 2011.
  • Dale, M. M., Rang, H. P., & Dale, M. M. (2007). Rang & Dale’s pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone.