Farmakologija

Terapija Parkinsonove bolesti

terapija Parkinsonove bolesti, levodopa, bromokriptin, kabergolin, premipeksol, antivirotici, amantadin, rasagilin, mao-b, entakapon

Terapija Parkinsonove bolesti svodi se na umanjenje simptoma i usporavanje progresije bolesti. Nažalost, bolest nije izlečiva. Počinje podmuklo više godina pre klinički manifestne bolesti. Lekovi koji se koriste u terapiji Parkinsonove bolesti nastoje da pojačaju dejstvo dopamina i blokiraju uticaj acetilholina. Bolest nastaje odumiranjem dopaminergičkih neurona crne supstancije u srednjem mozgu (video predavanje). Više o samoj bolesti uključujući i definiciju, patogenezu, simptome, dijagnozu pročitajte ovde (naš prethodni post). Parkinsonova bolest je još jedna bolest u nizu koja zahvata deo centralnog nervnog sistema.

Lekovi koji povećavaju nivo dopamina su:

  • Levodopa sa inhibitorima dopa-dekarboksilaze (karbidopa, benzerazid),
  • Direktni antagonisti dopaminergičkih receptora (bromokriptin, kabergolin, pramipeksol, ropinirol, itd),
  • Inhibitori razgradnje levodope i dopamina (inhibitori MAO-B: rasagilin, selegilin; inhibitori KOMT: entakapon, tolkapon),
  • Amantadin,
  • Inhibitori acetilholina (biperiden, triheksifenidil).

Levodopa – Terapija Parkinsonove bolesti

Levodopa koja se koristi uvek u kombinaciji sa inhibitorima dopa-dekarboksilaze (karbidopa, benzerazid). Dopamin zbog svoje polarne strukture ne prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Tada na scenu stupa L-dihidroksifenilalanin (levodopa). To je aminokiselina prekursor dopamina koja lako prolazi krvno-moždanu barijeru. Međutim levodopa nakon per os primene veoma brzo dekarboksiliše pre nego što dospe do mozga pod dejstvom dopa-dekarboksilaze. Ovaj enzim se nalazi u zidovima gastrointestinalnog trakta i endotelnih ćelija krvnih sudova. Usled aktivnosti ovog enzima manje od 1% levodope dospeva u mozak. Kako bi se sprečila razgradnja dope i smanjili neželjeni efekti primenjuju se inhibitori njene dekarboksilaze koji ne prolaze krvno-moždanu barijeru (periferni inhibitori). To su benzerazid i karbidopa. Uprkos efikasnom dejstvu levodope, primenom nakon 2-5 godine ispoljavaju se teški problemi:

  • gubitak stabilne kontrole parkinsonizma u toku dana. Manifestuje se kroz predvidive i nepredvidive smene kada je bolest dobro kontrolisana i kada nije (pojava simptoma). Ove promene onemogućavaju bolesniku da planira uobičajene dnevne aktivnosti.
  • pojava nevoljnih pokreta (diskinezija).
  • psihijatrijske manifestacije poput halucinacija, psihoza, konfuzije, delirijuma, itd.

Direktni agonisti dopaminergičkih receptora (Terapija Parkinsonove bolesti) stimulišu postsinaptičke dopaminske receptore u strijatumu. Njihov cilj je izbegavanje teškoća koje prate dugotrajnu upotrebu levodope. To su bromkriptin, kabergolin, pramipeksol, ropinirol, itd.

terapija Parkinsonove bolesti, levodopa, bromokriptin, kabergolin, pramipeksol, antivirotici, amantadin, rasagilin, mao-b, entakapon
Slika 1. Lekovi u terapiji Parkinsonove bolesti
Foto Credit: Zona Medicine®

Inhibitori razgradnje levodope i dopamina – Razgradnja dopamina se ostvaruje dejstvom monoamino oksidaze – B (MAO-B), pa je potrebno inhibisati ovaj enzim. Inhibitori MAO-B su rasagalin i selegilin. Na razgradnju dope može uticati i katehol-O-metil transferaza (KOMT). Inhibitori KOMT su entakapon, tolkapton.

U terapiji Parkinsonove bolesti koristi se i jedan antivirotik. To je amantadin. On povećava oslobađanje dopamina iz vezikula.

Neželjena dejstva lekova koji povećavaju nivo dopamina su: mučnina, gađenje, povraćanje, hipotenzija, halucinacije, kognitivni poremećaji, povremeni napadi spavanja.

Lekovi koji inhibišu dejstvo acetilholina su: triheksifenidil, biperiden. Upotreba ovih lekova nije preporučljiva usled neželjenih efekata: zamućenje vida, suvoća usta, opstipacija, retencija urina, konfuzija, sedacija, halucinacije. Zato se oni danas sve manje propisuju.

Terapija Parkinsonove bolesti osim medikamentozne može biti i hirurška terapija. Ovaj vid terapije koristi se kod uznapredovale bolesti ili nedovoljnog dejstva lekova. Terapija izbora može biti visokofrekventna električna stimulacija subtalamičkog jedra. Odstranjenje globus pallidusa (palidotomija) stereotaksijskom ablacijom značajno ublažava simptome bolesti. Kod bolesnika sa snažnim tremorom preporučuje se duboka moždana stimulacija ventralnog intermedijarnog jedra talamusa. Osim ovih postoje i eksperimentalne metode u lečenju Parkinsonove bolesti. Jedna od njih je transplantacija fetalnih dopaminergičkih neurona kako bi se nadoknadio manjak dopamina u mozgu.

Fizikalna terapija treba da omogući maksimalnu aktivnost pacijenata što je duže moguće. Samo bolest kao i uzimanje antiparkinsonika udruženi sa fizičkom neaktivnošću dovode do opstipacije, pacijentima se preporučuje konzumiranje hrane bogate vlaknima.

 

Literatura:

  • Kostić V. (Uredn.) Neurologija za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
  • Ugrešić N. Farmakoterapija za farmaceute. U: Stepanović-Petrović R., Savić M. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2017.
  • Hal Blumenfeld. Neuroanatomy trough clinical cases, Second edition, Sinauer associates, 2010.