FiziologijaKrvne ćelije

Leukociti

Leukociti su bela krvna zrnca. Oni se dele na granulocite i agranulocite (nongranulocite). Obe vrste imaju granule, s tim što su kod prvih one specifične, a kod drugih nespecifične. Granulocitima pripadaju neutrofili, eozinofili i bazofili. Dok agranulocitima pripadaju monociti i limfociti. Po funkciji leukociti se dele na fagocite (neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti) i imunocite (limfociti). Sve ćelije bele krvne loze nastaju u procesu granulopoeze.

leukociti, granulociti, agranulociti, neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti, krvne celije, histologija, hematologija
Slika 1. Vrste leukocita
Foto Credit:
Zona Medicine®

Neutrofil je najbrojnija ćelija bele loze. Pripada fagocitima. Poseduje jedro sa 2 do pet jedaraca. Zbog takve građe zove se još i polimorfonuklearni neutrofil. U citoplazmi sadrži acidofilne specifične granule i bazofilne granule. Broj neutrofila u krvi je najčešće povišen u toku bakterijskih infekcija. Eozinofil je takođe fagocit. Najčešće poseduje jedro sa dva jedarca u obliku naočara. U citoplazmi se nalaze samo acidofilne specifične granule. Bazofila u krvi ima najmanje. Ima jedro potkovičastog oblika, a u citoplazmi se nalaze bazofilne specifične granule. Monocit pripada agranulocitima. Kada pređe u cirkulaciju pretvara se u makrofag koji se još zove i tkivni monocit. Može da fagocituje znatno više bakterija čak i sto, u odnosu na neutrofil koji fagocituje oko deset. Limfocit pripada grupi imunocita. Ima veoma veliko jedro sa malo citoplazme.

Kada govorimo o belim ćelijama krvi važno je razlikovati ukupan i izdiferenciran broj pomenutih ćelija. U mililitru krvi zdrave odrasle osobe nalazi se 4.000 do 11.000 leukocita. Ako osoba ima preko jedanaest hiljada, takvo stanje se označavao kao leukocitoza. Kada ima manje od četiri hiljade takvo stanje se zove leukopenija. Diferencirana leukocitarna formula podrazumeva procenat koji zauzima svaka vrsta leukocita u ukupnom broju:

  • Neutrofili 40-75%. Kada osoba ima manje od 40%, onda je to neutropenija, a ako je preko 75% to je neutrofilija.
  • Eozinofili 1-6%. Njihov broj se povećava u toku parazitskih infekcija, i u alergijskim reakcijama poput reakcije preosetljivosti tip 1. Ako ih ima preko 6% onda je to eozinofilija.
  • Bazofili 0-2%. Broj ovih ćelija se povećava najčešće u alergijskim reakcijama. Kada ih ima više od 2% to stanje se zove bazofilija.
  • Monociti 2-10%. Njihov broj je povećan u hroničnim infekcijama (tuberkuloza, alergije itd.).
  • Limfociti 15-40%. Po brojnosti su odmah iza neutrofila. Njihov broj raste u virusnim i hroničnim infekcijama.

Kod malignih bolesti bele krvne loze tzv. leukemijama broj pojedinačnih leukocita je povišen u zavisnosti od vrste bolesti. Gore spomenuta stanja su navedena kao mnogo češći primeri bolesti u opštoj populaciji. Poznavanje vrsta leukocita je važno za tumačenje laboratorijskih analiza, jer povišen određeni parametar ukazuje na infekciju bakterijama, virusima, parazitima, akutno ili hronično zapaljenje.

Nove tekstove možete pratiti i na Instagramu: Instagram

Vaše komentare možete ostaviti na našoj fejsbuk stranici. Klikni da ostaviš komentar

Literatura:

  • Predavanja dr Najeeba,
  • Guyton Ca., Hall JE. Medicinska fiziologija, jedanaesto izdanje, Beograd, Savremena Administracija 2008.