Anatomija

Limbički sistem i hipotalamus

Limbički sistem je deo moždanih struktura koje se nalaze sa obe strane talamusa, odmah ispod kore velikog mozga. Predstavlja granične strukture (po kojima je dobio ime) oko bazalnih delova mozga. Limbički sistem je veoma složen. Označava sveukupne krugove koji su zaduženi za kontrolu emocionalnog ponašanja i motivacionih nagona. Ima značaja u procesima hranjenja, osećanja, konfliktnih situacija, bežanja, seksualne reprodukcije, mirisa, spavanja i sanjanja, memorije. Zbog složenosti samog sistema definisanje anatomskih struktura koje čine sistem je kontroverzno. S toga ćemo nabrojati samo neke.

Limbički sistem čine limbički režanj, orbitofrontalna kora, mediodorzalno jedro talamusa, prednja jedra talamusa, septalno područije, amigdala, hipokamp, hipotalamus, delovi bazalnih ganglija, limbička jedra srednjeg mozga.

limbički sistem, veliki mozak, anatomija, cns, centralni nervni sistem, subkalozni girus, unkus, hipotalamus, talamus, hipokampus
Slika 1. Komponente limbičkog sistema. Legenda: Delovi bazalnih ganglija (1), prednja jedra talamusa (2), septalno područje (3), hipokampus (4), hipotalamus (5), preolfaktivno područije (6), amigdala (7).
Foto Credit:
Zona Medicine®

Limbička kora je deo istoimenog režnja. O strukturama limbičkog režnja možete pogledati u video predavanju. Centralno mesto u funkciji limbičkog sistema zauzima hipotalamus. On komunicira sa svim nivoima limbičkog sistema u oba smera. Upućuje izlazne signale u retikularnu formaciju moždanog stabla, gde se dalje prosleđuju u periferne nerve autonomnog nervnog sistema. Signale još šalje ka dijencefalonu i u limbičke delove moždane kore. Najzad deo signala usmerava u svoj infudibulum kako bi kontrolisao većinu sekretornih funkcija hipofize. Hipotalamus ne samo što kontroliše limbički sistem, on upravlja većinom vegetativnih i endokrinih funkcija tela, kao i mnogim oblicima emocionalnog ponašanja.

Hipotalamus je zadužen za kardiovaskularnu regulaciju, regulaciju telesne temperature (preoptičko jedro), regulacija količine telesne vode, regulacija kontraktilnosti materice i lučenje mlaka iz dojki, regulacija uzimanje hrane i funkcije sistema organa za varenje. Povezan je sa hipofizom i kontroliše lučenje njenih hormona.

Tokom vremena kako se neurofiziologija razvijala, naučnici su sve više saznanja sticali izvođenjem ogleda na životinjama. Tako je bilo i u slučaju hipotalamusa. Istraživači su otkrili da stimulacijom ili destrukcijom ove strukture međumozga menja se i emocionalno ponašanje životinja i ljudi.

U prvom slučaju stimulacija lateralnog hipotalamusa osim što izaziva žeđ i uzimanje hrane, povećava opšti nivo aktivnosti ogledne životinje. Poneka to podrazumeva ispoljavanje besa i borbenog raspoloženje. Stimulacijom ventromedijalnog jedra i okolnih struktura izazivaju se reakcije suprotne od stimulacije lateralnog dela: sitost, smirenost i smanjeno uzimanje hrane. Stimulacija uskog područija oko periventrikularnog jedra koje se nalazi pored treće moždane komore dovodi do pojave osećaja straha i reakcije kažnjavanja. Stimulacijom određenih područija napred i pozadi hipotalamusa pobuđuje se seksualni nagon. U drugom slučaju istraživači su uzrokovali lezije pomenutih zona, što je rezultiralo pojavom suprotnih efekata. Oštećenjem lateralnog hipotalamusa obostrano smanjuje se, skoro prekida uzimanje hrane i vode. Životinja postaje pasivna, i gubi većinu svojih nagona.

Limbički sistem zadužen je za „nagrade“ i „kazne“, odnosno percipira senzorne doživljaje kao prijatne ili neprijatne. Električnom stimulacijom određenih limbičkih područija kod životinje javiće se ugodnost i zadovoljstvo, a stimulacijom drugih strah, strepnja, napetost, bol. Shodno tome određene komponente limbičkog sistema veoma utiču na ponašanje životinje. Od prijatnosti i zadovoljstva, preko patnje, nelagodnosti i bola, do besa i borbenog ponašanja.

Hipokampus

Hipokamp predstavlja veoma važnu strukturu limbičkog sistema. Jednim svojim krajem u kontaktu je sa amigdaloidnim jedrima. Duž lateralnog ruba stapa se sa parahipokampalnim girusom, i tako komunicira sa temporalni režnjem tj. sa korteksom. Skoro svaka senzorna informacija izaziva aktivaciju nekog dela hipokampa. Glavni komunikativni put hipokampa je forniks, preko kog komunicira sa talamusom, hipotalamusom i ostalim strukturama limbičkog sistema. Još jedna osobina hipokama je hiperekscitabilnost sopstvenih ćelija što može dovesti do pojave epileptičkih napada. Hipokamp je važan u procesima učenja.

Amigdaloidni kompleks

Amigdale se nalaze ispod moždane kore u blizini prednjeg pola temporalnih režnjeva. Amigdala komunicira u oba smera sa hipotalamusom i ostalim komponentama limbičkog sistema. Ova komponenta je uključena u funkcije mirisnog puta. Osim toga ona najverovatnije kontroliše ponašanje osobe da ono bude adekvatno u svakoj prilici.

Celokupna uloga limbičkog sistema još uvek nije shvaćena u potpunosti. Za sada se pretpostavlja da delovi kore limbičkog sistema posreduju između specifičnih područija moždane kore i subkortikalnih limbičkih struktura koje su povezane sa ponašanjem. Shodno svemu napisanom znamo da limbički sistem igra ključnu ulogu u ponašanju svake osobe, a preko hipotalamusa uloga se proširuje.

 

Literatura:

  • Guyton CA., Hall JE. Medicinska fiziologija, jedanaesto izdanje, Beograd, Savremena Administracija 2008.
  • Gudović R. Anatomija centralnog nervnog sistema za studente medicine, Drugo izdanje, Ortomedics, Novi Sad, 2003.