Otorinolaringologija

Menijerova bolest

menijerova bolest, uho, bolest uha, antomija uha

Menijerova bolest predstavlja poremećaj na nivou unutrašnjeg uha, odnosno vestibulokohlearnog aparata. Manifestuje se najčešće unilateralno sa jakom vrtoglavicom u vidu napada, nagluvošću i sa zujanjem i pritiskom u istom uhu.

Sam proces koji dovodi do pojave bolesti odvija se u membranoznom delu uha. Naime, dolazi do porasta pritiska endolimfe zbog pojačanog stvaranja ili smanjenog oticanja. Uzročnici mogu biti i neadekvatan imuni odgovor, virusna infekcija, genetička predispozicija. 

Pritisak toliko raste da u konačnici dovodi do pucanja Rajznerove membrane i mešanja endolimfe sa perilimfom. Zbog prodora jona kalijuma kojima je endolimfa bogata nastaje paraliza nervnih vlakana vestibulokohlearnog živca što dovodi do pojave pomenutih simptoma.

Simptomi Menijerove bolesti se javljaju u napadima sa fluktuirajućim sluhom. Mogu trajati nekoliko minuta ili sati. Na početku bolesti simptomi se povlače.

manijerova bolest, manierova bolest, anatomija uha, utrikulus, sakulus
Photografija je preuzeta iz Neterovog atlasa i modifikovna u smislu detalja sa pokazivačima kao što možete videti. Kod Menijerove bolesti usled nakupljanja endolimfe raste pritisak u membranoznom delu lavirinta.

Menijerova bolest – Klinička slika

Menijerova bolest podrazumeva ponovljane napade jake vrtoglavice koji mogu trajati i do nekoliko sati. Vrtoglavicu prati jednostrano oslabljen sluh. Pacijenti u toku napada jedva da čuju. Kasnije sluh se poboljšava, ali nikada ne dostiže nivo pre napada. Pomenuta dva simptoma prati i istostrani tinitus (zujanje u uhu). Tinitus je niske frekvencije i takođe se menja u odnosu na napad. Obolele osobe često prijavljuju još jedan simptom, a to je pritisak u uvu. Menijerova bolest je jako retko prisutna na oba uha, najčešće je to unilateralni (jednostrani) oblik.

Kako se dijagnostikuje Menijerova bolest?

Kao i za svaku bolest proces dijagnoze treba započeti razgovorom sa pacijentom, odnosno anamnezom. Od osobe ćemo saznati da su u pitanju simptomi u vidu napda i da dolaze od kohleovestibularnog aparata.

U toku trajanja napada pregledom se može ustanoviti nistagmus sa smerom prema zdravom lavirintu. Vestibulospinalni testovi (Romberg, indeks ruku) lateralizuju na stranu hipotoničnog lavirinta (suprotno od smera nistagmusa). U periodu između napada nistagmus ne mora biti prisutan, odnosno otoneurološki nalaz je uredan.

U procesu dijagnoze ne sme se izostaviti i tonalna audiometrija. Primenjuje se samo u najranijoj fazi dok je Rajznerova membrana intaktna. Oboleli ima konduktivnu nagluvost na početku, a kasnija karakteristika Manijera je senzorineuralna nagluvost.

Kalorijski test i elektronistagmografija ukazuju na hipotoniju vestibularnog dela lavirinta na istoj strani na kojoj se lokalizuje nagluvost. 

Diferencijalna dijagnostika može ići u pravcu vaskularnih poremećaja, kao što je vertebrobazilarna insuficijencija koja može izazvati jednostrani deficit kohleovestibularnog aparata. Do jednostrane vestibulokohlearne lezije može dovesti i švanom.

Kako bi razlikovali senzornu (kohlearnu) od neuralne (retrokohlearne) nagluvosti potrebno je načiniti testiranje ranim auditivnim evociranim potencijalima i snimanje magnetnom rezonancom.

Kako se leči Menijerova bolest?

Dok traje napad potrebno je delovati na simptome bolesti. Savetuje se mirovanje, infuziona terapija, parenteralna aplikacija antiemetika, anksiolitika. Lekove protiv povraćanja i za smirenje treba isključiti 24h pre kalorijskog testa. Diuretici mogu pomoći tako što smanjuju ukupan volumen tečnosti i pozitivno delovati na smanjenje hidropsa lavirinta. Može se dati i 10% manitol ili glicerol.

Kada napadi isčeznu ili se smire potrebno je ordinirati vazoaktivne lekove (betahistin-hidrohlorid) i eventualno diuretik uz anksiolitik i sedativ. Obolelom se savetuje neslana dijeta, prestanak pušenja, unosa alkohola, kafe, i kakaa jer pomenute supstance provociraju napade. Stres je takođe značajan okidač, te ga je potrebno izbegavati.

Kada medikamentozna terapija ne daje adekvatne razultate preporučuje se radikalna metoda – destrukcija lavirinta (najčešće u stanju potpune gluvoće) ili hirurška drenaža membranoznog lavirinta – dekompresija. Osim pomenutih može se načiniti i resekcija vestibularnog nerva. 

Kakva je prognoza Manijerove bolesti?

Manijerova bolest je nepredvidiva. Ova osobina dodatno komplikuje ovu ni malo jednostavnu bolest jer se učestalost napada i težina ne mogu proceniti. U kliničkoj praksi pacijenti mogu imati nekoliko napada tokom života, a postoje i oni koji imaju nekoliko napada na mesečnom nivou. U periodu između napada osobe se osećaju dobro, ali mogu imati strah od napada i psihičke probleme.

Kada bolest duže miruje pacijenitma se postepeno može isključiti terapija. Osobe sa Manijerom ne smeju da rade na mestima gde mogu da ugroze svoj i tuđi život i da prouzrokuju veću materijalnu štetu. 

Literatura:

  • Jović M. Rajko. (Uredn.) Otorinolaringologija: hirurgija glave i vrata. 3 izdanje. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2013.
  • https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/menieres-disease/symptoms-causes/syc-20374910