Mikrobiologija

Neisseria gonorrhoeae

Neisseria gonorrhoeae

Neisseria gonorrhoeae je Gram negativan gonokok, raspoređuje se u parove okrenute jedni prema drugim sa udubljenim stranama. Imaju oblik bubrega. Nepokretan i asporogen. Virulentni sojevi imaju kapsulu i fimbrije, osetljivi su u spoljašnjoj sredini. Jedan leukocit može da fagocituje deset i više parova ove bakterije. Neisseria gonorrhoeae kultiviše se na obogaćenim hranljivim podlogama (čokoladni agar ili sa antibioticima). Inkubacija traje 48h na 37oC, mikroaerofil. Što se tiče biohemijskih osobina bakterija je oksidaza pozitivna, razlaže dekstrozu. Za rast i razmnožavanje esencijalno je gvožđe.

Neisseria gonorrhoeae – antigenska građa

  • Omogućavaju adhezivnost na ćelije jetre, cerviksa, jajovoda, na spermatozoide i leukocite. Poboljšavaju rezistenciju na fagocitozu.
  • U spoljašnjoj membrani postoje tri grupe proteina:
  1.  Porin ili protein I. Značajan je u invaziji. Sprečava fuziju fagozoma sa lizozomom i tako štiti gonokok u fagocitu.
  2. OPA ili opacity protein – protein II. Važan je za vezivanje gonokoka za epitelne ćelije i međusobno slepljivanje. Povećava stepen kolonizacije.
  3. RMP ili reduction modifible protein. Tesno vezan sa POR proteinima.
  • Lipooligosaharid (LOS). Omogućava stvaranje gnojnog sekreta.
  • IgA1 Razara IgA antitela slično kao meningokok i pneumokok, na taj način ubrzava kolonizaciju epitela.
Neisseria gonorrhoeae, antigeni, infekcija, mikrobiologija, uretritis, polne infkecije, nezasticen seks
Slika 1.Neisseria gonorrhoeae
Foto Credit: Zona Medicine®

Neisseria – Patogeneza

Bakterija izaziva gonoreju, proktitis, epididimitis, faringitis. Najčešće se prenosi seksualnim kontaktom. Kod novorođenčadi može doći do infekcije konjuktive prilikom prolaska kroz porođajni kanal (danas retko zbog primenjivanja  Credeovog postupaka, odnosno upotrebom eritromicina). Kod muškaraca nakon 2-5 dana pojavljuje se gnojni uretralni sekret. Uretra je primarno mesto infekcije kod muškaraca, a kod žena posle puberteta je endocerviks. Simptomi su slabije izraženi u žena. Kod žena može izazvati zapaljenje Bartolinijeve žlezde, salpingitis, pelvičnu inflamatornu bolest. Diseminacija bakterije putem krvi može dovesti do pojave artritisa, endokarditisa i veoma retko meningitisa. Gonokok izaziva infekciju tako što adheriše za receptorska mesta na epitelnim ćelijama sluznice. Pili sprečavaju spiranje bakterija mlazom urina ili vaginalnim sekretom. Zato su gonokoke bez pila avirulentne. Posle adheriranja gonokoke dospevaju u subepitel i inflamiraju ga. Por protein štiti gonokok u fagocitima.

Dijagnoza

Biološki materijal predstavlja bris uretre, grla, endocerviksa, konjuktive; krv, likvor, sputum. Materijal se kultiviše i pravi mikroskopsi preparat. Boji se po Gramu. Posmatra se pod mikroskopom. Zapažaju se morfološke, kulturelne, biohemijske osobine. Izvode se serološke probe i dokazuju antigenske osobine.

Terapija

Propisuje se prema antibiogramu. Za lečenje gonoreje propisuju se antibiotici. Ipak pre terapije potrebno je uraditi antibiogram i utvrditi osetljivost bakterije na antibiotike kako bi se izabrao pravi. Ovakvim pristupom odložemo pojavu bakterijske rezistencije (kratak video) koja je u poslednje vreme sve učestalija. Ranije najčešći lek izbora bio je peniciln. Međutim zbog njegove česte upotrebe pojačala se otpornost ove bakterije. Prema preporukama Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention – CDC) za lečenje gonoreje koriste se ceftriakson (lek iz grupe cefalosporina), cefiksim, ciprofloksacin kod nekomplikovanih slučajeva. Doksiciklin ili azitromicin rezervisani su za komplikovane infekcije sa Hlamidijom.

Epidemiologija

Rezervoar je čovek. Bakterija se prenosi seksualnim putem, indirektno. Infekcija može biti udružena sa luesom, hlamidijom.

Literatura:

  • Švabić-Vlahović M. Medicinska bakteriologija. Savremena administracija, Beograd 2005.
  • Kumar S. Essentials of Microbiology, Jaypee Brothers Medical Publishers, New Delhi 2016.
  • Beleške sa predavanja iz Mikrobiologije.