Anatomija

Peritoneum

peritoneum

Peritoneum je serozna opna koja oblaže zidove trbušne i karlične duplje, kao i organe sadržane u ovim dupljama. Kao i ostale serozne opne peritoneum se dali na dva lista: peritoneum parietale i peritoneum viscerale. Između ova dva lista se nalazi peritonealna duplja (cavitas peritonealis). Kako su organi sadržani u njoj obloženi visceralnim peritoneumom u neposrednom dodiru međusobno kao i sa njenim zidovima, to je peritonealna duplja svedena na uski, kapilarni prostor između ovih organa i trbušnog zida, ispunjen neznatnom količinom peritonealne tečnosti.

Ukupna površina peritoneuma, parijetalnog i visceralnog je oko 1,72 m2, što je isto kao i površina tela (1,75 m2). Otuda zapaljenje (peritonitis) predstavlja opasnost po život, jer cela njegova prostrana površina vrši resorpciju toksina i na taj način dovodi do masovnog trovanja (intoksikacije) celog organizma. Zbog toga zapaljenje peritoneuma i danas predstavlja tešku komplikaciju povreda abdomena. Peritonitis može nastati usled perforacije zida želuca kod osoba sa ulkusom.

Osim odlike da ima osobitu sposobnost za resorpciju tečnosti, peritoneum ima i sposobnost za brzo srastanje. Blagotvorna sposobnost endotela na prerezanom peritoneumu da gradi srasline, doprinela je znatno napretku abdominalne hirurgije. Naime, prebacivanjem susednog peritoneuma preko šava, načinjenog na mestu resekcije šupljih organa, i njegovim brzim srastanjem sa podlogom, smanjuje se mogućnost prodora infekcije iz šupljine organa u peritonealnu šupljinu. Zahvaljujući ovoj sposobnosti peritoneuma lokalna oboljenja mogu često da budu izdvojena od velike peritonealne duplje i učaurena sraslinama, koje oko njih obrazuje okolni peritoneum. No peritonealne srasline mogu imati i nepovoljne posledice (često su uzrok ileusa).

U pogledu na svoj odnos prema peritonealnoj duplji trbušni organi dele se na:

  1. intraperitonealne,
  2. primarno retroperitonealne,
  3. sekundarno retroperitonealne.
peritoneum, foramen omentale, bursa omentalis, slezina, mali omentum
Slika 1. Peritoneum
Foto Credit: Zona Medicine®

Intraperitonealni organi su sa svih strana obloženi visceralnim peritoneumom (sem duž svoje sudovno živčane peteljke) i smešteni su u peritonealnoj duplji. Pošto ih obloži, peritoneum se u vidu dvolisnih opni ili duplikatura prebacuje bilo na zidove trbušne duplje (topografija abdomena), bilo na susedne organe. Peritonealne duplikature, ili peteljke koje vezuju organe (pojedine segmente creva) sa zidovima trbušne duplje nazivaju se opornjaci ili mezenterijum (mesenterium). Između dva peritonealna lista probijaju se krvni sudovi i živci namenjeni intraperitonealnim organima. Peritonealne duplikature koje se prebacuju sa jednog organa na drugi zovu se ligamenti. Peritonealne duplikature koje polaze sa želuca nazivaju se omenta. Intraperitonealni organi su pokretni, to su: želudac, gornji deo duodenuma, jejunum, ileum, cekum, poprečni kolon, sigmoidni kolon, jetra i slezina.

Primarno retroperitonealni organi su  smešteni u retroperitonealnom prostoru, pozadi peritonealne duplje, priljubljeni uz zadnji trbušni zid, s obe strane i ispred kičmenog stuba. Oni su pokriveni zidnim peritoneumom samo na svojoj slobodnoj, prednjoj strani. Ovim organima pripadaju: bubrezi, bubrežne karlice, abdominalni deo uretera, nadbubrežne žlezde, stabla velikih krvnih i limfnih sudova, limfni čvorovi i živci abdomena.

Sekundarno retroperitonealni organi su prvobitno intraperitonealni organi, tj. sa svih strana potpuno obloženi visceralnim peritoneumom. Kasnije u toku razvitka, visceralni peritoneum koji pokriva zadnje strane ovih organa, srasta se peritoneumom zadnjeg trbušnog zida i formira se Toldova fascija, koja ove organe fiksira za zadnji trbušni zid, čineći ih nepokretnim. Ovi organi ostaju pokriveni samo na svojoj slobodnoj prednjoj strani prvobitnim visceralnim peritoneumom, koji je po srastanju njihove zadnje strane dobio ulogu zidnog peritoneuma. Sekundarno retroperitonealnim organima pripadaju: veći deo duodenuma, pankreas, kolon ascendens i kolon descendens.

Literatura:

  • Čukuranović R. Anatomija čoveka – Abdomen. Drugo izdanje. Sveti Sava, Gnjilane 2002.
  • Drake L. R., Vogl A. W., Mitchell W. M. A. Grey’s anatomy for students, Third edition, Curchil Livingstone Elsevier, 2015.