3. Streptococcus pneumoniae
Streptococcus pneumoniae morfologija.
- Gram pozitivan streptokok oblika lancete ili plamena sveće;
- grupiše se u parove, i kratke lance;
- ima kapsulu, S oblik je virulentan, R oblik bez kapsule avirulentan, nepokretan, asporogen.
Kulturelne osobine.
- zasejava se na obogaćene podloge (krvni, čokoladni agar) sa CO2;
- na krvnom agaru izaziva α hemolizu;
Kolonije mogu biti:
- S: glatke, sjajne, ravnih ivica;
- M: sluzave;
- R: hrapave, mutne, neravnih ivica.
- u bujonu daje difuzno zamućenje;
- fakultativni anaerob.
Biohemijske osobine.
- hidrolizuje ugljene hidrate do kiseline bez gasa, fermentiše inulin, katalaza negativan;
- test lize pozitivan kao i opthoinski test;
- poseduje sposobnost autoliziranja.
Antigenska struktura.
- kapsularni antigen (polisaharid), C antigen je teihoinska kiselina.
Faktori virulencije.
- kapsula, pneumolizin, IgA1 proteaza, autolizini.
- Postoje određene fenotipske i genotipske varijacije gde bakterija nema kapsulu i smanjuje joj se virulencija. Dok se genetske dokazuju Griffitovim ogledom.
Patogeneza.
Pneumokok je deo normalne flore gornjeg dela gastrointestinalnog trakta. Kao i ostala normalna bakterijska flora, pneumokok može postati patogen u odgovarajućim uslovima. Svoja patogena svojstva najčešće ispoljava kada dođe do pada odbrambenih snaga organizma. Invazini poput pneumolizina, kapsule koja ima antifagocitna svojstva, i određene komponente ćelijskog zida su glavni faktori virulencije. Nakon što pneumokok kolonizuje alveole (vazdušne vreće) u plućima, organizam reaguje tako što stimuliše inflamatorni odgovor. Tada uobičajeni sastojci krvi plazma, proteini, leukociti i dr. ispunjavaju alveole. Na ovaj način nastaje pneumonija.
Bakterija najčešće izaziva lobarnu pneumoniju, upalu srednjeg uha, sinuzitis, konjuktivits, meningitis, pleurits, miokarditis, peritonitis.
Dijagnoza.
Bakteriološki materijal je najčešće sputum boje rđe, uzima se i likvor, gnoj, punktat, krv, brisevi. Pravi se preparat bojen po Gramu. Dijagnoza se postavlja na osnovu morfoloških, kulturelnih, biohemijskih, seroloških ispitivanja.
Terapija.
Određuje se uz pomoć antibiograma. Lek izbora je penicilin ili neki drugi iz grupe beta laktamskih antibiotika poput cefalosporina. Postoji i vakcina koja se daje maloj deci i starim osobama.
Epidemiologija.
- Egzogene infekcije: izvor su oboleli i kliconoše;
- Endogene infekcije: zdrave osobe su kolonizovane.
Literatura:
- Švabić-Vlahović M. Medicinska bakteriologija. Savremena administracija, Beograd 2005.
- Beleške sa predavanja iz Mikrobiologije.
