3. Streptococcus pyogenes
Streptococcus pyogenes klasifikacija: β-hemolitički streptokok grupe A.
Morfologija.
Gram pozitivan sferični streptokoki. Grupiše se u parovima koji se pakuju u kraće ili duže lance. Nepokretan i asporogen. Ima kapsulu i fimbrije.
Kulturelne osobine.
Fakultativni anaerob, najbolje uspeva na obogaćenim podlogama (animalna krv, serum). U bujonu stvara zrnca (fenomen geotaksije). Na krvnom agaru rastu sitne kolonije, podsećaju na kapi rose sa β-hemolizom.
Biohemijske osobine.
Razlaže glukozu do mlečne, sirćetne i mravlje kiseline. Redukuje metilensko plavo, katalaza negativan, bacitracinski test pozitivan.
Antigenska građa.
Ćelijski produkti
Grpno specifični:
- Ćelijski zid je tipičan za Gram-pozitivne bakterije i sačinjen je uglavnom od peptidoglikana. Unutar zida nalazi se C-polisaharid.
Tipski specifični:
- M protein. Glavni faktor virulencije. Na osnovu razlike ovog proteina BHS grupa A deli se na više od 80 serotipova. M protein zajedno sa lipoteihoinskom kiselinom ulazi u sastav pila, i učestvuje u adherenciji bakterija za epitelne ćelije domaćina.
- T (tripsin rezistentni protein) i R protein nisu značajni kao faktori virulencije, ali predstavljaju epidemidiološke markere grupe A streptokoka.
- F protein učestvuje u adherenciji za fibronektin epitelnih ćelija.
- G protein vezuje Fc fragment IgG antitela i ometa njihovu funkciju.
Ekstraćelijski produkti
Ova bakterija stvara i egzoprodukte, tj. brojne enzime i toksine.
Toksini
- pirogeni egzotoksini izazivaju šok i oštećenje organa;
- hemolizini imaju hemolitičko i citotoksično dejstvo (streptolizin O i S).
Enzimi
- streptokinaza, DNK-nukleaza;
- hijaluronidaza, proteinaza, neuraminidaza.
Faktori virulencije
- M protein, kapsula, lipoteihoinska kiselina;
- Peptidoglikan, C5a proteinaza, toksini, enzimi.
Patogeneza.
Bakterija izaziva tri grupe oboljenja:
- oboljenja invazivnog karaktera: faringitis, miozitis, infekcije kože, celulitis, nekrotizirajući fascites;
- oboljenja toksemičnog karaktera: šarlah i streptokokni toksični šok sindrom;
- postoperativne sekvele: akutna reumatska groznica i akutni glomerulonefritis.
Dijagnoza.
Biološki materijal su najčešće brisevi, urin, likvor, krv. Izolacija uzročnika se vrši kroz mikroskopska i kulturelna ispitivanja (pogledati početak pitanja). Serološki testovi podrazumevaju ispitivanje c polisaharida (grupne pripadnost) i M, T proteini (tipska pripadnost). Brzi testovi su ELISA i imunoflorescencija.
Terapija.
Određuje se pomoću antibiograma, nije preporučljivo propisivati antibiotike (kratak video snimak) na “svoju ruku”. Za sada nema rezistentnih oblika poput MRSA. Najčešće se koriste penicilin, eritromicin, a mogu se koristiti i cefalosporini. Postoji i vakcina.
Epidemiologija.
Bakterija se često izoluje iz orofarinksa zdravih osoba. Kliconoštvo može biti faringealno, nazalno, analno. Grupa A streptokoka je isključivo patogen ljudi. Izvor infekcije je bolesnik i kliconoša. Najčešće se prenosi kapljičnim putem i direktnim kontaktom (infekcija hirurških rana).
Literatura:
- Švabić-Vlahović M. Medicinska bakteriologija. Savremena administracija, Beograd 2005.
- Beleške sa predavanja iz Mikrobiologije.
