Dermatologija

Terapija akni

terapija akni, roaccutan, roakutan

Terapija akni je nezaobilazan korak koji većina adolescenata i/ili tinejdžera ne može izbeći jer se kod njih akne same ne povlače. Akne su hronična bolest, i iz tog razloga, edukacija pacijenata je veoma važna kako bi terapija akni bila efikasna. Pacijentima treba objasniti da je terapija akni dugotrajan proces, da poboljšanje nije vidljivo odmah po početku terapije, već je potrebno da prođe 5-6 nedelja kako bi se videli prvi znaci poboljšanja. Lokalni tretman akni je od suštinskog značaja za upravljanje terapijom akni, te pacijentima treba objasniti važnost pravilne primene lokalne terapije.

Terapija akni usmerena je ka eliminaciji komedona, i to normalizacijom folikularne keratinizacije, smanjenjem aktivnosti lojnih žlezda, smanjenjem populacije anaerobne bakterije Propionibacterium acnes, i suzbijanjem inflamacije. Blaži oblik akni, kod koga je slabo izražena inflamacija tj. zapaljenje, može adekvatno da reaguje na lokalnu terapiju. Kod pacijenata sa umerenim do teškim aknama, gde je izražena zapaljenska komponenta, korisno je uvesti sistemsku terapiju – sistemska primena antibiotika. Teške nodularne akne praćene bolnim lezijama, koje su rezistentne na odgovarajuću primenu standardne terapije sistemskim antibioticima i lokalnu terapiju, iziskuju primenu izotretionina.

Terapija akni – Topikalni antimikrobni lekovi

U terapiji akni koriste se klindamicin, tetraciklin, eritromicin. Ovi lekovi ispoljavaju antiinflamatorno dejstvo, i deluju antibakterijski na P. acnes. Indikovani su za blage do umerene akne. Ne treba ih koristiti kao monoterapiju, već u kombinaciji sa drugim topikalnim agensima kao što su retinoidi, benzoil peroksid ili azelainska kiselina, da bi se izbegao rizik od bakterijske rezistencije. Primenjuju se 1-2 puta dnevno u maksimalnom trajanju od 6 nedelja.

Benzoil peroksid

Benzoil peroksid ima antibakterijsko, protivupalno i blago komedolitičko delovanje. Indikovan je za tretman  blagih papulopustularnih akni, kao i za umerene do teške akne u kombinaciji sa drugim lokalnim agensima poput retinoida, antibiotika (kratko video predavanje), ili azelainske kiseline. Takođe, može se kombinovati sa sistemskom antibiotskom terapijom ili, kod žena, sa hormonskom terapijom. Primenjuje se jednom ili dva puta svakodnevno u periodu koji odredi dermatolog. Može se predložiti kao terapija održavanja.

terapija akni, benzoil peroksid, sona, klindamicin
Fotografija 1. Benzoil peroksid gel, Sona, Clindasome
Foto Credit: M.M, Zona Medicine®

Topikalni retinoidi

Za terapiju akni koriste se adapalen, izotretinoin, tazaroten i tretinoin. Imaju komedolitičke efekte i, pored toga, adapalen pokazuje blago protivupalno delovanje. Mogu da izmene obrazac deskvamacije epiderma, spreče stvaranje komedona i doprinesu povlačenju postojećih lezija. Kod komedonskih akni prednost treba dati upravo topikalnim retinoidima, među kojima se adapalen ističe profilom podnošljivosti. Primenjuju se uveče, dok se topikalni antibiotici i gelovi sa benzoil peroksidom primenjuju tokom dana, i ovakva kombinacija se smatra optimalnom kod blažih oblika akni.

Antibiotici za sistemsku terapiju

Sistemski antibiotici za terapiju akni uključuju tetracikline (oksitetraciklin, tetraciklin hlorid, doksiciklin i minociklin) i makrolide (eritromicin, azitromicin). Smatra se da je efikasnost derivata tetraciklina u aknama vulgaris povezana, pored njihovih antibiotskih efekata, i protivupalnim efektima koje ispoljavaju. Doksiciklin je antibiotik prvog izbora kod umerenih do teških inflamatornih akni. Terapija antibioticima ne treba da traje duže od 3 meseca i mora se uvek kombinovati sa lokalnom topikalnom terapijom kako bi se smanjio rizik od razvoja bakterijske rezistencije. Terapija akni sistemskim antibioticima može biti povezana sa ispoljavanjem određenih neželjenih efekata koji su karakteristični za ovu grupu lekova, pre svega vaginalnom kandidijazom i gastrointestinalnim smetnjama

terapija akni, dovicin, hemomycin, doksiciklin
Fotografija 2. Antibiotska terapija Akni
Foto Credit: M.M, Zona Medicine®

Hormonska terapija akni

Hormonska terapija akni indikovana je samo za ženske pacijente, u slučaju endokrinog uzroka akni, i ona uključuje antiandrogene i kombinovane oralne kontraceptive. Lečenje treba da bude individualizovano, sa posebnim osvrtom na kontraindikacije.

Izotretinoin

Sistemski izotretinoin, derivat vitamina A, je jedini terapeutski izbor koji deluje na sva četiri glavna faktora koja su uključena u patogenezu akni. Njegova upotreba je ograničena na terapiju teških oblika akni (nodularnih akni i onih koje sa sobom nose rizik od trajnih ožiljaka) koje su rezistentne na odgovarajuću primenu standardne terapije sistemskim antibioticima kao i na lokalnu terapiju. Propisivanje izotretiniona treba da sprovede isključivo dermatolog.

Izotretinoin se uzima oralno, u dozi od 0,3– 0,5 mg/kg/dan, dat u dve podeljene doze. Trajanje terapije je individualno i zavisi od prilagođene dnevne doze. Vremenski period 16-24 nedelja je najčešće dovoljan za postizanje remisije. 

terapija akni, roakutan
Fotografija 3. Roaccutan
Foto Credit: M.M, Zona Medicine®

Laboratorijski nalazi tokom trajanja terapije izotretinoinom treba da uključuju trigliceride, nivo holesterola, transaminaze, kreatin fosfokinazu i kompletnu krvnu sliku. Kod 25% pacijenata zabeležena je hipertrigliceridemija i  hiperholesterolemija, ali su se nivoi triglicerida i holesterola vratili u okvir referentnih vrednosti nakon prestanka terapije. Takođe, moguć je porast transaminaza (AST i ALT). Najvažniji neželjeni efekat je teratogenost, i zbog toga je izotretinoin apsolutno kontraindikovan kod trudnica i dojilja. Pre početka lečenja devojke i žene moraju biti informisane o teratogenosti i o važnosti preduzimanja efikasnih mera kontracepcije tokom lečenja kao i mesec dana nakon završetka terapije. Takođe, kod pacijenata lečenih izotretinoinom, zabeležena je pojava depresije, anksioznosti, promena raspoloženja i suicidalnih misli, te je bitno posebno pratiti pacijente sa depresijom u anamnezi, a kod svih pacijenata treba pažljivo pratiti znake promene raspoloženja. 

Literatura:

  • Ugrešić N., Stepanović-Petrović R., Savić M. (Uredn.) Farmakoterapija za farmaceute. Beograd: Farmaceutski fakultet, 2011.
  • Dessinioti, C., & Dreno, B. (2015). Acne. European Handbook of 2. Dermatological Treatments, 3–17.