Farmakologija

Terapija ulceroznog kolitisa

terapija ulceroznog kolitisa

Terapija ulceroznog kolitisa podrazumeva upotrebu medikamenata i hirurško lečenje. Ulcerozni kolitis i kronova bolest su najčešće inflamatorne bolesti creva. Terapija ulceroznog kolitisa zavisi od proširenosti i kliničke slike bolesti. Cilj terapije je postizanje remisije (klinički, laboratorijski, endoskopski) medikamentima. Potom potrebno je uvesti određene lekove kako bi se postigla faza održavanja bolesti (remisija) u cilju sprečavanja egzocerbacije (pogoršanja). Lekovi koji se koriste u terapiji inflamatornih bolesti creva (eng. inflammatory bowel disease – IBD) su antiinflamatorni lekovi, imunosupresivni lekovi i biološki lekovi. U antiinflamatorne lekovi spadaju aminosalicilati i glukokortikoidi. O etiolgiji, patologiji, kliničkoj slici i dijagnostici ulceroznog kolitisa pročitajte ovde. Pored upotrebe lekova terapija podrazumeva i odgovarajuću ishranu, suplementaciju minerala i vitamina. Antibiotici se upotrebljavaju kod gnojnih komplikacija koje prate peritonitis.

Aminosalicilati (derivati 5-ASA) – Terapija ulceroznog kolitisa

Aminosalicilati su lekovi koji sadrže 5 aminosalicilnu kiselinu (5ASA). Predstavljaju temelj terapije ulceroznog kolitisa. U aminosalicilate spadaju mesalazin (5ASA), sulfasalazin i lekove druge generacije koji u svom sastavu sadrže 5ASA (olsalazin, balsalazid). Sulfasalazin se sastoji iz antibakterijske (sulfapiridin) i antiinflamatorne (5ASA) komponente. Ove dve komponente povezane su posebnom vezom (azo veza) koja omogućava prolaz leka kroz želudac i tanko crevo. U debelom crevu pod uticajem bakterijske aktivnosti raskida se pomenuta veza i oslobađa se aktivna komponenta leka. Kako sulfapiridin nije aktivna komponenta i može da izazove neželjene efekte sintetisana je druga generacija 5ASA lekova. Primer druge generacije je olsasalazin. On sadrži dve molekule 5ASA povezane azo vezom. Drugi predstavnik je balsalazid kod koga je 5ASA povezana sa inertnim jedinjenjem. Postoje i nove formulacije 5ASA sa sporijim oslobađanjem (Pentasa) i sa postepenim oslobađanjem (Asacol).

Mehanizam dejstva ovih lekova nije u potpunosti razjašnjen. Pretpostavlja se da oni deluju na biosintezu medijatora zapaljenja. Inhibiraju stvaranje prostaglandina, leukotrijena i inflamatornih citokina. Neutrališu slobodne radikale i deluju na faktor transkripcije koji je važan za sintezu posrednika zapaljenja.

terapija ulceroznog kolitisa, 5-asa, 5asa, antibiotici, nsail, imunosupresivi, bioloska terapija, hirurgija
Slika 1. Terapija ulceroznog kolitisa
Foto Credit: Zona Medicine®

Neželjeni efekti kod sulfasalazina su mnogobrojni te se on sve manje koristi u terapiji IBD. To su glavobolja, mučnina, povraćanje, bolovi u zglobovima i mišićima, alergijske reakcije. Može doći do razvoja trombocitopenije. Kod upotrebe ovih lekova potrebna je nadoknada folne kiseline jer ometaju apsorpciju folata u srevima. Kada su u pitanju lekovi druge generacija neželjena dejstva su značajno ređa. To su glavobolja, tegobe sa varenjem, dijareja i osip po koži. Lekovi druge generacije se lakše podnose.

Glukokortikoidi – Terapija ulceroznog kolitisa

Glukokortikoidi imaju široku primenu u lečenju IBD. U ovu grupu spadaju budesonid, prednizon, metilprednizolon, hidrokortizon. Smatra se da ovi lekovi deluju tako što utiču na imuni sistem i smanjuju stvaranje inflamatornih citokina (TNF-alfa, IL-1) i hemokina (IL-8).

Neželjeni efekti uključuju hiperglikemiju, hipertenziju, osteoporozu, akne, retenciju tečnosti, elektrolitni disbalans, bolove u mišićima, povećan apetit, imunodeficijenciju, psihoze.

Imunosupresivni lekovi – Terapija ulceroznog kolitisa

Ovoj grupi lekova pripadaju derivati tiopurina, metrotreksat, ciklosporin i takrolimus.

Drivati tiopurina koji se upotrebljavaju u terapiji IBD su azatioprin i merkaptopurin. Deluju tako što remete biosintezu purina i inhibiraju proliferaciju ćelija. Neželjena dejstva su leukopenija (glavno), malaksalost, groznica, vtoglavica, mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u mišićima i zglobovima. Ređe se javljaju pankreatitis, pneumonija, limfom.

Metrotreksat se osim u terapiji IBD koristi i kod psorijaze i reumatoidnog artritisa. Prvobitno se koristio za lečenje kancera. Deluje tako što inhibira proliferaciju ćelija. Neželjeni efekti su mučnina, povraćanje, proliv, hepatotoksičnost i pneumotoksičnost. Lek je teratogen što zahteva upotrebu kontraceptivnih metoda u toku terapije i tri meseca nakon prekida iste.

Ciklosporin i takrolimus administriraju se venskim putem kada izostane dejstvo glukokortikoida. Deluju tako što sprečavaju stvaranje i dejstvo IL-2. Ovaj interleukin dovodi do aktivacije i proliferacije T-limfocita. Neželjeni efekti su nefrotoksičnost, hipertenzija, tremor, glavobolja, mučnina, povraćanje, proliv.

Biološki lekovi – Terapija ulceroznog kolitisa

U lečenju IBD  koriste se monoklonska antitela infliksimab, adalimumab i certolizumab. Mehanizam dejstva ovih lekova je vezivanje za TNF-alfa i inhibicija inflamatornih efekata u crevima. Koristi se u terapiji teških oblika IBD. Neželjena dejstva su infekcije, reaktivacija latentne tuberkuloze.

 

Literatura:

  • Ugrešić N. Farmakoterapija za farmaceute. U: Stepanović-Petrović R., Savić M. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2017.