Tumor ili neoplazija je abnormalna masa tkiva čiji rast nadmašuje i nije usklađen sa rastom normalnog tkiva, nastavlja se na isti prekomerni način i posle prestanka stimulusa koji su izazvali rast. Ovu definiciju dao je britanski onkolog Vilis (eng. Rupert Allan Willis). Malo jednostavnije rečeno tumor odnosno neoplazija predstavlja masu koja nastaje usled abnormalnog ćelijskog rasta. Neoplazija se najčešće sastoji od više tipova ćelija, inicijalni razvoj i rast tumora zavisi od populacije jednog tipa neoplastično izmenjenih ćelija koje potiču od jedne progenitorne ćelije. Drugim rečima za nastanak tumora dovoljna je jedna ćelija čiji rast i razvoj su poremećeni (neoplastično izmenjeni). Ovakva ćelija svojim umnožavanjem dovodi do nastanka tumora. Kada bi želeli da o tumorima napišemo sve, ovaj tekst bio bi preopširan. Sam nastanak tumora bilo oni benigni (dobroćudni) ili maligni (zloćudni) veoma je složen i još uvek nepotpuno istražen proces. Pokušaćemo da ovu opširnu temu objasnimo u više članaka. No, krenimo redom.
Foto Credit: Zona Medicine®
Iz Vilisove definicije možemo utvrdite nekoliko osobina malignih tumora. Nesvrsishodnost jer organizam nema nikakvu korist od neoplazme koja se ponaša kao parazit. Atipičnost podrazumeva postojanje različitosti zdravih i tumorskih ćelija u većoj ili manjoj meri. Autonomnost znači da na tumor ne deluju mehanizmi koji kontrolišu ćelijsku deobu, rast i diferencijaciju. Kao klinički možda najznačajnija osobina izdvaja se agresivnost. Ona ukazuje na veoma opasnu prirodu naročito malignih tumora koji imaju tendenciju invazije okolnih ili udaljenih struktura.
Klasifikacija tumora je višestruka. Ona koja se najčešće koristi je prema kliničkom toku. Shodno tome svi tumori dele se na benigne i maligne. Kod nekih postoje i granične forme. Benigni ili dobroćudni tumori rastu ekspanzivno (šire se lokalno), ali nemaju tendenciju invazivnosti (destrukcije okolnog tkiva), ne daju metastaze i imaju dobru prognozu. Maligni ili zloćudni tumori rastu infiltrativno, uništavajući okolna tkiva, daju udaljene metastaze i imaju lošu prognozu. Granične forme tumora imaju karakteristike benignih i malignih oblika.
Tumor ili neoplazma ili neoplazija (neoplasia) označava „nov rast“. U prošlosti pod „tumorom“ podrazumevao se otok koji nastaje u toku inflamcije. Danas se ovaj naziv upotrebljava u tumorskoj terminologiji. Nauka o izučavanju tumora naziva se onkologija.
Prema vrsti tkiva od kojih potiču tumori se dele na epitelne i mezenhimalne neoplazme. Svaki tumor sagrađen je od parenhima i strome. Parenhim čine proliferišuće neoplastične ćelije. Dok je stroma sagrađena od vezivnog tkiva i krvnih sudova. Naziv benignog tumora sastoji se od vrste tkiva odakle tumor potiče i nastavka -oma. Tumor masnog tkiva je lipoma (lipom), od fibroblasta – fibroma (fibrom), tumor glatkomišićnih ćelija je leiomyoma (lejomiom). Ako benigni tumor ima više komponenti svaka komponenta su koristi u nazivu – angio-fibr-oma, fibro-lip-oma itd.).
Imenovanje benignih tumora epitelnog porekla je malo komplikovanije. Zasniva se na ćelijskom poreklu, mikroskopskim i makroskopskim karakteristikama tumora. Benigni epitelni tumori porekla žlezdanog tkiva su adenomi. Ako su cistične građe onda su cistaadenomi itd.
Maligni tumori su porekla mezenhima i epitela. Oni koji nastaju od mezenhima su sarkomi – liposarkom, fibrosarkom, lejomiosarkom, itd., a od epitela karcinomi – adenokarcinomi, planocelularni karcinomi, hepatocelularni karcinomi, itd. Maligni tumori koji se sastoji od nediferentovanih epitelnih ćelija nazivaju se anaplastičnim karcinomima.
U nastavku pisaćemo o osnovnim komponentama tumora i karakteristikama benignih i malignih neoplazmi. Nastavak pročitajte ovde
Literatura:
- Budakov P., Eri Ž. (Uredn.) Patologija. Šesto izdanje. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2014.