Zika virus pripada porodici Flaviviridae. Prvi put je identifikovan kod rezuz majmuna u Zika šumi (po kojoj je i dobio ime) u Ugandi 1947. godine. Kod ljudi je pronađen nešto kasnije odnosno 1968. godine u Nigeriji. Različite epidemije ovog virusa su zabeležene u Africi, Srednjoj Americi, Aziji, itd. Virus se prenosi ujedom Aedes komarca.
Struktura i genom virusa
Virion je veličine oko 40 nm. Prečnik nukleokapsida je 25-30 nm, obložen je dvoslojnom lipidnom membranom porekla od domaćina. Na njegovoj površini se nalaze E i M proteini. Genom je jednolančani RNK, ne segmentiran.
Znaci i simptomi koje virus izaziva
Simptomi su blagi, obično traju 2-7 dana. To su: glavobolja, groznica, osip po koži (egzantem), konjuktivitis, bol u zglobovima i mišićima, slabost. Simptomi su slični kao kod denge i čikunagve.
Epidemiologija
Prva veća epidemija sa 185 dokazanih slučajeva desila se 2007. godine na Jap ostrvima (eng. Yap Islands). Prvi slučaj potvrđen je u Brazilu maja 2015. godine. U istoj državi novembra 2015. desila se najveća zabeležena epidemija sa 440.000 do 1.300.000 sumnjivih slučajeva. Dvadeset prvog oktobra iste godine u istoj državi registrovano je 3174 slučaja i 38 letalno završenih zbog mikrocefalije. Dokazano je da virus izaziva pomenuto stanje kod fetusa čije majke su inficirane. Do istog datuma (21.10.2015.) zabeleženo je 152 smrtna slučaja. Virus je prisutan u sledećim zemljama: Barbados, Bolivia, Brazil, Kolubija, Dominikanska Republika, Ekvator, El Salvador, Grancuska Gvineja, Gvatamala, Gvandalupe, Gajana, Haiti, Honduras, Martinike, Meksiko, Panama, Paragvaj, Puerto Riko, Sant Martin, Surinam i Venceuela. To su uglanom zemlje Centralne i veći deo Južne Amerike. Do kraja novmebra 2015. u Brazilu je konstatovano blizu 4.000 slučajeva mikrocefalije uzrokovanih ovim virusom.
Način prenosa virusa
Sa čoveka na čoveka prenosi se ujedom komaraca Aedes uglavnom u tropima. Prenos je takođe moguć putem transfuzije krvi i seksualnim kontaktom. Virus može da prođe kroz placentu i inficira fetus. Azijiski tigrasti komarac (Aedes albopictus) je takođe prenosilac bolesti.
Patogeneza Zike
Inkubacija virusa u komarcu traje oko 10 dana. Bolest počinje tako što dolazi do infekcije dendričnih ćelije pored mesta ujeda komarca. Virus se dalje štire na limfne čvorove i krvotokom. Flavivirusi se uglavnom repliciraju u citoplazmi, ali antigeni za Ziku su nađeni i u inficiranom jedru. Zika virus izaziva mikrocefaliju kod novorođenčadi.
Dijagnoza i lečenje
Virus se može izolovati iz krvi, pljuvačke, urina uz pomoć PCR metode koja je korisna u prvih 3-5 dana. Serološkim metodama se može detektovati prisustvo antitela ali tek nakon nekoliko dana. Bolest se leči simptomatski, nema vakcine.
Prevencija
Ne preporučuje se odlazak u područija gde je zabeleženo prisustvo virusa. Putnici treba da se zaštite od ujeda komarca. Zaprašivanje komaraca.
Ovaj članak se više odnosi na anatomiju samog virusa. Ali korisno je dodati komentar na još uvek aktuelnu priču oko ovog virusa. Shodno tome postavlja se pitanje da li je epidemija Zika virusa realna kao što planetarni mediji trube na sva zvona. Ili je to još jadan trik farmaceutskih kompanija za dobijanje enormnih prihoda prvljenjem vakcina za ovaj virus. Okosnica „epidemije Zikom“ i povezanost sa mikrocefalijom se dešava u Brazilu. Ali malo podobnijim istraživanjem teme dolazi se do zaključka da tamošnje vlasti svoje postupke žele da prikriju Zikom. Zna se da je u Brazilu većina useva porklom GMO. Za GMO postoje specijalni preparati kojim tretiraju zasejanu njivu. Oni uništavaju sve osim gajene kulture, takav je glifosat ili raundap. I zadržavaju se u biljkama koje koriste ljudi. Takođe u jednom delu Brazila gde ima najviše slučajeva mikrocefalije za tretiranje komaraca koršćena su hemijska sredstva koja su stavljana u rezervoare pijaće vode, za koje je dokazano da dovode do genetskih malformacija. Fama oko ovog virusa podseća na pompu oko Ebola virusa, ptičijeg, svinjskog gripa, SARS-a, itd. za koje se već zna da su puni sumnjivih, nelogičnih, a mnogi bi rekli i lažnih podataka. Internet je bioblioteka znanja, ako se koristi pametno otvara nove vidike i obogaćuje mnogo više nego „mejnstrim“ mediji. Mikrocefalija kao posledica infekcije trudnica ovim virusom sigurno da postoji, ali u mnogo manjoj meri nego što je to zaista tako.
Literatura:
- http://www.microbiologyinfo.com/zika-virus-structure-genome-symptoms-transmission-pathogenesis-diagnosis/