Hirurgija

Opekotine

opekotine, opekotine plamenom, opekotine strujemo, opekotine hemikalijama, sok

Opekotine su povrede nastale usled dejstva prekomerne toplote. Najčešći uzročnici opekotina su vrela voda, vodena para i plamen. Nešto ređi su vrela ulja, kontaktne opekotine čvrstim vrelim predmetima. Opekotine mogu uzrokovati i električna struja, jonizujuća zračenja i kaustične materije. Prekomerna toplota štetno deluje na tkivo. Dolazi do kaogulacije proteina ćelija i međućelijske mase što dovodi do nekroze tkiva. Intenzitet oštećenja zavisi od temperature uzročnika i vremena delovanja na tkivo. Npr. opekotina vrelom vodom (oko 1000C) dovodi do manjeg oštećenja tkiva od vodene pare ili vrelog ulja.

Koža se sastoji od epiderma (površni sloj), derma (vezivo – daje čvrstinu i debljinu) i potkožnog tkiva. Epiderm je prvi na udaru štetne nokse, ali ima veliku sposobnost regeneracije. Oštećenje derma dovodi do fibroznih promena koje su trajnog karaktera. Prema Džeksonovom modelu, u toku prva 24h posle delovanja prekomerne toplote na tkivu razvijaju se promene u tri zone. Zona nekroze  podnosi najjače dejstvo štetnog agensa i dolazi do izumiranja tkiva. Nju okružuje zona staze gde je funkcija tkiva bitno poremećena sa smanjenom ishranom. Periferno se nalazi zona hiperemije čije tkivo nije oštećeno, ali je crvena zbog inflamacije. Kako je tkivo u najužoj zoni podleglo nekrozi ono se mora odstraniti da bi reparatorni mehanizmi delovali. Zonu staze potrebno je maksimalno očuvati jer je njena ishrana kompromitovana što može doprineti produbljivanju opekotine. (Slika 1.)

opekotine, dzeksonov model, nekroza, staza, hiperemija, lecenje, dijagnoza
Slika 1. Džeksonov model opekotine
Foto Credit: Zona Medicine®

Patofiziološke promene – Opekotine

U zoni gde je prekomerna toplota najjače delovala došlo je do destrukcije tkiva, odnosno do nekroze i koagulacije. Sadržaj uništenih ćelija se meša se degradacionim produktima proteina, lipida i ugljanih hidrata i deluju na okolna vitalizovana tkiva. Oštećene ćelije u zoni staze oslobađaju medijatore zapaljenja (histamin, bradikinin, vazoaktivni amini, prostaglandini, leukotrijeni, itd.). Medijatori deluju na krvne sudove tako što ih dilatiraju i iz njih se oslobađa intravaskularna tečnost, proteini, itd. u intersticijalni prostor što dovodi do razvoja hiperemije i edema. Lokalno pojavljuju se plihovi ili intenzivna zapaljenska reakcija.

Reakcija organizma na povredu – Opekotine

Odgovor organizma na opekotinu (povredu) može biti lokalni, regionalni i sistemski. Lokalno na mestu opekotine nalazi se destruisano tkivo, oslobođani medijatori, inflamacija, može biti prisutna infekcija i niz reparatornih procesa sa epitelizacijom kao završnom fazom akutnog odgovora. Ako je opekotina dublja i ošteti derm njegova reparacija trajaće godinama po zarastanju opekotine. Regionalni odgovor podrazumeva pojavu izrazitog edema na glavi i vratu, poremećaj ishrane ekstremiteta kao posledica cirkularnog kolapsa, celulitis (flegmona) kao posledica infekcije.

Sistemski odgovor je najznačajniji naročito kod opekotina koje zahvataju veliku površinu tela (>15%) jer mogu biti životno ugrožavajuće. Ovakve opekotine dovode do „opekotinske bolesti“. Osoba gubi znatnu količinu plazme i remeti cirkulaciju. Širenje medijatora zapaljenja u organizmu dovodi do vazodilatacije kapilara i dodatnog gubitka tečnosti, što osobu može uvesti u šokno stanje. Takođe moguć je nastanak inhalacionih povreda koje značajno ugrožavaju život pacijenta. Opekotine koje dovode do pojave eshare (opečeno devitalizovano tkivo) na vratu i grudnom košu ugrožavaju disanje povređenog. Infekcija u svakom trenutku može da pređe u sepsu takođe sistemski ugrožava život. Dodatne komplikacije mogu se pojaviti na nivou digestivnog trakta (ulkusi sa krvarenjem, gubitak motiliteta creva i želuca). Kako bolest traje javlja se i hipermetabolizam sa izraženim katabolizmom i autorazgradnjom sopstvenih proteina. Može dođi i to pada imuniteta.

Važno je istaći da velika opekotina može dovesti do poremećaja rada svih organa i organskih sistema. Ukoliko se na vreme adekvatno ne leči gotovo uvek sigurno vodi ka smrtnom ishodu.

Klinička slika – Opekotine

Klinička slika zavisi od dubine opekotine. Bol kod površinskih opekotina traje dva ili tri dana, prati ga ljuštenje površinskog sloja kože tokom narednih nekoliko dana. Pojedini povređeni sa teškim opekotinama  mogu osećati neugodnost ili pritisak više nego bolnost. Opekotine koje zahvataju čitavu debljinu kože u potpunosti su neosetljive na lak dodir i bolnost. Superficijalne opekotine su najčešće crvene boje, dok su teške roze boje, bele i crne. Opekotine oko usta ili osmuđene dlačice u nosu mogu ukazati na oštećenje disajnih puteva, ali ne uvek.

Osobe koje su pretrpele opsežne opekotine su uplašene, anksiozne, žale se na bol i žeđ. Mogu imati osećaj hladnoće i drhtavicu, što može ukazati na razvoj šoknog stanja. Ukoliko opekotina zahvata vrat i glavu, u roku od 12 do 24 časa može doći do nastanka edema koji potpuno menja lični opis povređenog. Nastaje deformacija lica, zatvaranje očiju, osoba ne može da gleda. Kada opekotina nastaje u zatvorenom prostoru mogu se javiti oštećenja gornjih delova respiratornog sistema, simptomi su promuklost, kašalj, stridor, pištanje pri disanju, itd. Usled gubitka tečnosti i dehidratacije dolazi do pada krvnog pritiska i pojave tahikardije.

Dijagnoza – Opekotine

Pri pregledu i postavljanju dijagnoze potrebno je utvrditi naziv povrede (combustio – plamen, ambustio – voda, para, electrocutio – struja, causoma – kaustične materije itd.); lokacija povrede (deo tela); veličina povrede izražena u procentima; dubina opečenosti izražena u stepenima. Detaljno uzeta anamneza i fizikalni pregled su veoma važni.

Pored navedenog važno je utvrditi postojanje pridruženih povreda i koje su. Da li povređeni ima već postojeće hronične degenerativne bolesti? Da li su povređeni respiratorni putevi? Da li postoje znaci koji ukazuju na namerno povređivanje od strane drugog lica ili zlostavljanje, posebno kod dece? Da li je pacijent povređen u zatvorenom prostoru? Koliko dugo je udisao dim? Da li je u prostoriji bilo plastičnih predmeta koje gorenjem stvaraju cijanid? Ovakva pitanja dobijaju još više na značaju ako je došlo do hemijskih opekotina, kontakta sa električnom strujom, jonizujućim zračenjem.

Više o dijagnostici, zbrinjavanju i definitivnom lečenju opekotina pogledajte ovde.

Vaše komentare možete ostaviti na našoj fejsbuk stranici. Klikni da ostaviš komentar

 

Literatura:

  • Maksimović Ž. Hirurgija, udžbenik za studente, Medicinski fakultet u Beogradu, 2013.
  • Ministarstvo zdravstva kantona Sarajevo, Institu za naučnoistraživački rad i razvoj Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu, Vodič za opekotine https://mz.ks.gov.ba/sites/mz.ks.gov.ba/files/MZ-vodic_za_opekotine.pdf