Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je progresivno idiopatsko neurodegenerativno stanje uzrokovano gubitkom dopaminergičkih neurona u kompaktnom delu crne substancije (lat. substantia nigra). Uzročnik bolesti je nepoznat. Parkinsonova bolest ima hroničan tok. Obično počinje u periodu između 40 do 70. godine života. Parkinsonova bolest je najčešći entitet sindroma parkinsonizma.

Patogeneza – Parkinsonova bolest

Osnovno obeležje Parkinsonove bolesti je progresivna degeneracija i gubitak dopaminergičkih neurona u kompaktnom delu substancije nigre (Slika 1.). Crna supstancija je izduženo valjkasto jedro u međumozgu (video predavanje). Pripada bazalnim ganglijama. Sastoji se od retikularnog i kompaktnog dela. Kompaktni deo sadrži pigmentovane neurone koji kao transmiter koriste dopamin. Glavni razlog za nastanak bolesti leži u poremećaju tokom sinteze proteina. Reč je o alfa-sinukleinu i ubikvintinu čije nakupine grade Levijeva telašca (eng. Lewy body), koja su čest obdukcioni nalaz kod osoba sa Parkinsonovom bolešću. U neuronima se nalaze u obliku eozinofilnih citoplazmatskih inkluzija. Pomenuti proteini u zdravim neuronima eliminišu se iz ćelije egzocitozom.

U ekstracelularnom prostoru razgrađuju ih makrofagi. Međutim alfa-sinuklein i ubikvintin u Parkinsonovoj bolesti su pogrešno sintetisani. Oni su fosforilisani i kao takvi ne mogu da se eliminišu iz neurona. Nakupljaju se u neuronima i remete njihovu funkciju. Takvi neuroni su ranjivi i osetljivi na oksidativni stres tako da odumiru usled aktivnosti slobodnih radikala.

Kao što smo već pomenuli, u Parkinsonovu bolesti dolazi do propadanja neurona u supstanciji nigri i nastaje poremećaj na nivou nigrostrijatalnog puta. Smanjuje se nivo dopamina i jača uticaj acetilholina što dovodi do pojave simptoma karakterističnih za Parkinsonovu bolest. Simptomi se ispoljavaju kada izumre oko 70% dopaminergičkih neurona (Slika 2.).

Klinička slika – Parkinsonova bolest

Glavni znaci koji karakterišu Parkinsonovu bolest su bradikinezija, rigiditet, tremor, a kasnije razvija se i posturalna nestabilnost. Osnovno obeležije Parkinsonove bolesti je poremećaj motorike. Bradikinezija (usporenost pokreta) predstavlja najveći nedostatak kod obolelih. Prisutna je i akinezija (otežano započinjanje pokreta) kao i hipokinezija (smanjena amplituda pokreta). U početku bolesti bolesniku treba više vremena za zakopčavanje dugmadi, vezivanja pertli, itd. mogu nastati problemi sa ustajanjem i okretanjem u krevetu. Kod nekih pacijenata može doći do progresivnog smanjenja slova tokom pisanja (mikrografija). Pokreti poput mahanja rukom tokom hodanja i gestikulacije u toku razgovora su poremećeni, smanjeni ili izostaju. Lice je hipomimično kao maska. Govor bolesnika je tih. Zbog poremećaja artikulacije govor je monoton i nerazumljiv.

Mišići su rigidni usled povećanog tonusa. Pacijenti zauzimaju tipičan položaj: blago savijen trup sa blago savijenim nogama u kolenima. Ruke su uz telo lako savijene u laktovima. Usled rigidnosti mišića pri pasivnim pokretima javlja se fenomen „zupčastog točka“ ili Negroov fenomen.

Tremor počinje asimetrično na jednoj ruci. U početku je prisutan u miru, gubi se pri izvođenju pokreta i tokom spavanja. Progresijom bolesti tremor se pogoršava. Tremor prstiju izgleda kao brojanje novca.




Posturalna nestabilnost nastaje progresijom bolesti i karakteriše je hod na širokoj osnovi uz geganje. Pacijenti su naročito nestabilni tokom naglih promena pravca kretanja sa čestim padovima. Hod se otežano započinje, koraci su kratki, bolesnik vuče noge. Može doći do razvoja motorne blokade gde do tada pokretan bolesnik ne može da se pokrene. Izvesno vreme ostaje „zaleđen“.

Sa progresijom bolesti razvijaju se i nemotorni simptomi: poremećaji peristaltike gastrointestinalnog trakta, konstipacija, inkontinencija urina, impotencija, itd. Kognitivni poremećaji su demencija, anksioznost, depresija, poremećaj spavanja, osećaj zamora, itd.

Dijagnoza – Parkinsonova bolest

Ne postoji specifičan test za dijagnozu Parkinsonove bolesti. Dijagnozu postavlja neurolog na osnovu kliničke slike, anamneze, neurološkog i kliničkog pregleda. Radiološke metode poput CT (skener) i MRI (magnetna rezonanca) nisu naročito od pomoći ali mogu isključiti ostale bolesti.

Terapija – Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je neizlečiva. Cilj terapije je umanjenje simptoma i usporavanje progresije bolesti. Kako pojava bolesti leži u poremećaju odnosa dopamina i acetilholina potrebno je dovesti u ravnotežu ova dva neurotransmitera. Ravnoteža se postiže nadoknadom dopamina ili smanjenjem efekata acetilholina (blokada). O vrstama lekova i njihovim osobinama možete pročitati ovde.

Literatura:

• Kostić V. (Uredn.) Neurologija za studente medicine. Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
• Hal Blumenfeld. Neuroanatomy trough clinical cases, Second edition, Sinauer associates, 2010.