Pneumotoraks

Pneumotoraks označava prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru, odnosno između parijetalne i visceralne pleure. Pneumotoraks nastaje oštećenjem pleure i dovodi do kolapsa pluća. Ovo stanje se klasifikuje na spontani i traumatski. Spontani se deli na primarni i sekundarni. Primarni se javlja kod zdravih osoba koje nemaju nikakvu plućnu bolest. Sekundarni nastaje kao komplikacija postojeće plućne bolesti kao što je HOBP (hronična opstruktivna bolest pluća).

Primarni spontani pneumotoraks

Spontani primarni se najčešće vezuje za pucanje subpleuralnih cističnih prostora na vrhovima pluća. Najčešće se javlja oko dvadesete godine života. To su najčešće mlade, visoke, mršave osobe kod kojih postoji razlika u pritiscima između baza i vrha pluća. Podložni ovoj vrsti pneumotoraksa su i pušači. Klimatski faktori takođe mogu izazvati pneumotoraks zbog pada atmosferskog pritiska.

U kliničkoj slici dominirajući simptom je bol nastao na strani kolapsa, dispnea, kašalj. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, fizikalnog nalaza. Perkusijom se uočava hipersonornost, a govorni fremitus izostaje. Auskultacijom registrujemo odsutanost disajnog šuma na mestu kolapsa. Na rengengrafiji vidimo pleuralnu liniju tj. liniju kolabiranog pluća.

Lečenje podrazumeva evakuaciju vazduha iz pleuralnog prostora u cilju nesmetanog funkcionisanje plućne funkcije i smanjenja pojave recidiva. Lečenje se obavlja torakalnom drenažom ili hirurškim putem najčešće VATS (video asistirana torakoskopija) putem. Torakalni dren se postavlja kroz drugi međurebarni prostor u nivou medioklavikularne linije ili pozadi kroz prvi međurebarni prostor. Dren je povezan sa sistemom za aktivnu aspiraciju pri čemu se održava negativan atmosferski pritisak u pleuralnom prostoru.

Traumatski pneumotoraks

Traumatski pneumotoraks nastaje delovanjem tupe ili penetrantne povrede grudnog koša. Kod tupe povrede slomljeni okrajci rebara mogu oštetiti pleuru. Ili zbog snažnog pritiska dolazi do povećanja intraalveolarnog pritiska, pucanja emfizematskih bula i nastanka pneumotoraksa.

Traumatski pneumotoraks može biti jednostra-parcijalan, otvoren-usisavajući i tanzioni-ventilni. Parcijalni najčešće nastaje zbog preloma rebara, ustrelnih ili ubodnih povreda. Otvoreni označava komunikaciju između pleuralnog prostora i spoljašnje sredine. Tenzioni je najteži oblik jer se ponaša kao ventil. On dopušta ulazak vazduha u pleuralni prostor, ali ne i njegov izlzak. Nakupljanje vazduha dovodi do rasta pleuralnog pritiska koji potiskuje srce i sve strukture medijastinuma ka zdravoj strani, dok pluća kolabiraju.

Kliničke manifestacije podrazumevaju bol i slabo izraženu dispneu kao čest simptom kod parcijalnog pneumotoraksa. Kod otvorenog ova dva simptoma su znatno upadiljivija, a kroz ranu u toku inspirijuma se čuje zvuk usisavanja vazduha. Tenzioni predstavlja urgentno stanje koje ugrožava život unesrećenog. Stoga klinička slika je teža. Kod ovakve povrede poremećena je ventilacija, izražena tahipnea. Prisutna je cijanoza glave i vrata, tahikardija, hipotenzija. Mogu se uočiti distendirane vene na vratu i profuzno znojenje. Inspekcijom uočava se asimetričnost grudnog koša pri disajnim pokretima. Perkutorno postoji timpaničnost. Auskultatorno nema disajnog šuma. U dijagnostici značajan je RTG nalaz.

Kako je ovo stanje urgentno, lečenje se sprovodi tokom ukazivanja prve pomoći uvođenjem igle širokog promera u drugi međurebarni prostor spreda u medioklavikularnoj liniji. Tako se tenzioni pneumotoraks pretvara u otvoreni koji se lakše podnosi. Torakalna drenaža se primenjuje kao mera definitivnog zbrinjavanja. Kada postoji samo otvoreni pneumotoraks prva pomoć podrazumeva hermetičko zatvaranje mesta povrede na grudnom košu. Osobu što pre transportovati na konačno zbrinjavanje.

Pored navedenih postoji jatrogeni i katamenijalni pneumotoraks. Jatrogeni nastaje prilikom izvođenja pojedinih terapijskih i dijagnostičkih postupaka poput, pleuralne punkcije, biopsije pleure. Katamenijalni pneumotoraks nastaje u toku menstrualnog perioda najverovatnije zbog endometrioze pleure.

Literatura:

• Maksimović Ž. Hirurgija, udžbenik za studente, Medicinski fakultet u Beogradu, 2013.
• Katamenijalni pneumotoraks