Dijagnoza Lajmske bolesti

Dijagnoza Lajmske bolesti potvrđuje se direktnim i indirektnim mikrobiološkim metodama. Pre nego što krenemo dalje kratko ćemo se podsetiti o čemu smo već pisali kada je u pitanju Lajmska bolest. U prethodnom tekstu pisali smo o izazivaču Lajmske bolesti. Prenosilac ove bolesti je krpelj, a izazivač bakterija Borelia burgdorferi. Opisali smo etiologiju, patogenezu i kliničku sliku bolesti. Ovde nastavljamo sa dijagnozom i završavamo terapijom. Prethodni tekst možete pročitati ovde.

Dijagnoza Lajmske bolesti

Kao što smo već rekli potvrda dijagnoze vrši se direktnim i indirektnim mikrobiološkim testovima. U direktne metode ubrajaju se:

• kultivacija borelije na podlozi,
• molekularna ispitivanja (određivanje DNK borelije) iz uzorkovanog materijala – koža, likvor, serum, urin,
• imuno-histohemijska ispitivanja (prisustvo borelije u tkivima).

U praksi direktne metode retko se koriste. Specifična IgM antitela mogu se detektovati u serumu 3-6 nedelja posle početka infekcije, a IgG još kasnije (6-8 nedelja). U ranoj fazi bolesti ovi testovi nisu pouzdani. Dijagnoza Lajmske bolesti se zasniva na anamnezi, kliničkoj slici (tipičan migratorni eritem) i podacima o ubodu krpelja. U tom slučaju potrebno je ponoviti serološke testove nakon 4-6 nedelja nekon prethodnih. U kasnoj fazi bolesti dolazi do porasta titra IgG antitela koju su specifični za borelije. Po okončanju lečenja obe vrste antitela postepeno opadaju, ali se mogu održati godinama. Njihov ponovni porast može ukazati na reinfekciju ili reaktivaciju infekcije. U dijagnostici koriste se: test indirektne imunoflorescencije (IFA), imunoenzimski test (ELISA), test hemaglutinacije (HT) i Western blot test. Najspecifičniji je Western blot test. On se primenjuje kada su nepouzdani nalazi prethodnog testiranja. Negativni serološki testovi ne isključuju infekciju ako je došlo do uboda krpelja i pojave eritema. Po potrebi primenjuju se i ultrazvuk zglobova, CT i MRI endokranijuma.

Kada osoba na sebi nadje krpelja potrebno je istog adekvatno izvaditi (u zdravstvenoj ustanovi najbolje) i odneti na analizu u odgovarajuću ustanovu.

Diferencijalna dijagnoza Lajmske bolesti

U ranoj fazi bolesti potrebno je razmišljati u pravcu multiformnog eritema, eritema marginatum. Ako se pojave simptomi meningitisa potrebno je isključiti prisustvo i drugih uzročnika. U kasnim stadijumima bolesti Lajmska bolest može da liči na mnoge bolesti poput reumatske groznice, artritisa, neuroloških bolesti (multipla skleroza), fibromijalgije i dr.

Terapija

Lečenje Lajmske bolesti sprovodi se peroralnim antibioticima u trajanju 3-4 nedelje. Najčešće se koriste doksiciklin ili amoksacilin (grupa penicilina). Alternative su cefuroksim-aksetil ili azitromicin. Kod malog broja pacijenata nakon uvođenja terapije dolazi do pogrošanja bolesti. Razvija se Jariš-Herkshajmerova reakcija. Za uspeh terapije važno je što ranije postaviti tačnu dijagnozu i krenuti sa antibioticima. Terapija hroničnih oblika vrši se parenteralnim antibioticima (video predavnje).

Prevencija Lajmske bolesti podrazumeva uništavanje krpelja, izbegavanje kontakta sa njima u prirodi, primenu repelenata, nošenje zaštitne odeće. Veoma značajna je i pravovremena ekstrakcija što pre posle uboda. Za adekvatno vađenje krpelja potrebna je posebna pinceta sa zakrivljenim vrhom. Nije poželjno tretiranje krpelja sa benzinom, alkoholom, uljem jer on može da povrati i unese bakterije u organizam čoveka ako je zaražen. Nakon vađenja potrebno je pratiti mesto i uočiti eritem ako se pojavi.

Literatura:

• Turkulov V., Brkić S. (Uredn.) Infektivne bolesti za studente medicine. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2015.
• Steere AC. Borrelia Burgdorferi (Lyme disease, Lyme borreliosis). In: Mandell GL, Bennett JE, Dolin R, editors. Mandell, Douglas, and Bannett’s principles and practice of infectiosus diseases. 7zh ed. Philadelphia: Elsevier Churchill Livingstone; c2010.