Sindrom frontalnog lobusa

Sindrom frontalnog lobusa ili režnja odnosi se na skup simptoma koji nastaju zbog oštećenja istoimenog režnja velikog mozga. Pre nego što nastavimo u pravcu poremećaja funkcije podsetićemo se ukratko o anatomiji i funkciji ovog dela mozga.

Veliki mozak je najveći deo centralnog nervnog sistema. Frontalni režanj (eng. frontal lobe) najveći je deo velikog mozga. Nalazi se na prednjem delu obe hemisfere. Prostire se od čeonog pola do centralnog žleba (eng. central sulcus) koji ga odvaja od temenog režnja. Na čeonom režnju nalaze se precentralna, gornja, srednja i donja čeona vijuga. U vijugama nalaze se Brokina polja. To su primarna motorna kora koja se nalazi u paracentralnom girusu. Pored su i suplementarna motorna kora, Brokin centar za motornu komponentu govora. U frontalnom režnju smešten je i centar za kontrolu voljnog horizontalnog usmeravanja pogleda na suprotnu stranu. Veoma važan deo čeonog režnja je i prefrontalna kora. Ona ima ulogu u planiranju i izvođenju motornih aktivnosti, inicijativi, motivaciji, kontroli emocija i ponašanja. Kortikalni centar za mokrenje nalazi se u ovom režnju. Dotok krvi u frontalni režanj omogućen je prednjom i srednjom moždanom arterijom.

Vidi još i BAZALNE GANGLIJE!

Sindrom frontalnog lobusa – Simptomi

Oštećenje primarne motorne kore uzrokuje monoplegiju ili hemiplegiju suprotne polovine tela. Prisutan je pojačan tonus mišića, pojačani su refleksi. Registruju se i patološki refleksi poput znaka Babinskog. Trauma suplementarne motorne kore uzrokuje siromašne spontane pokrete i apraksiju. Zbog ukrštanja motornih puteva na svom toku ove promene prisutne su na kontralateralnoj strani tela. Sindrom frontalnog lobusa kada je u pitanju pomoćna motorna kora karakteriše i otežano započinjanje pokreta.

Difuzno oštećenje prefrontalne kore praćeno je ispoljavanjem primitivnih refleksa (refleks pućenja, sisanja, hvatanja). Kod zdravih odraslih osoba ovi refleksi inhibisani su od strane prefrontalne kore.

Usled oštećenja Brokinog polja nastaje motorna afazija. Ako se ošteti centar za horizontalno usmeravanje pogleda na suprotnu stranu „bolesnik gleda u sopstveno žarište“. Sindrom frontalnog lobusa opisuje i socijalnu dezinhibiciju, gubitak inicijative, interesovanja. Ovakve osobe ne mogu da rešavaju probleme i nemaju sposobnost apstraktnog mišljenja. Takođe prisutni su i poremećaji koncentracije i pažnje. Ovi simptomi se javljaju usled oštećenja prefrontalne kore. Osim pomenutih može biti zabeležen i akinetski mutizam gde osoba izgleda budno, ima očuvan ciklus budnosti i spavanja. Ovde izostaju spontani pokreti, iako se očne jabučice pomeraju. Dejstvo etiološkog faktora može da zahvati i parijetalni režanj kada se razvija sindrom parijetalnog lobusa.

Sindrom frontalnog lobusa prati i apraksija hoda. Odnosno hod je poremećen iako je mišićna snaga očuvana. Koordinacija i senzorni sistem takođe funkcionišu. U frontalnom režnju prisutan je centar za mokrenje. On omogućava voljnu inhibiciju pražnjenja mokraćne bešike i creva. Oštećenjem ovog centra sindrom frontalnog lobusa podrazumeva i učestalo mokrenje, a kasnije neočekivano umokravanje. Kontrola nad stolicom je izgubljena.

Ako Vam se centralni nervni sistem (CNS) čini zanimljivim ili ste primorani da ga izučavate (spremanje ispita) pogledajte Video o Anatomiji velikog mozga.

Literatura:

• Kostić V. (Uredn.) Neurologija za studente medicine, prvo izdanje. Beograd: Medicinski fakultet, 2009.
• Gudović R. Anatomija centralnog nervnog sistema za studente medicine, Drugo izdanje, Ortomedics, Novi Sad, 2003.