Lajmska bolest

Lajmska bolest je sistemsko infektivno oboljenje iz grupe zoonoza. Izaziva je bakterija Borrelia burgdorferi. Čovek se zarazi ubodom zaraženog krpelja. Oboljenje može da zahvati sve organske sisteme. Najčešće zahvata kožu, nervni sistem, zglobove i srce. Infekcija može biti asimptomatska, ali češće sa simptomima.

Etiologija – Lajmska bolest

Izazivač Lajmske bolesti je Borrelia burgdorferi. Gram negativna  spiroheta helikalnog oblika. Pokretna je i sadrži flagele. Omotač je sastavljen od lipoproteina. Oni imaju antigena svojstva.

Epidemiologija

Bolest je rasprostranjena širom sveta. Kod nas ima sezonski karakter (maj-jul). Može se registrovati od ranog proleća do kasne jeseni. U prirodi glavni rezervoar su sisari uključujući i glodare. U Evropi bolest prenosi krpelj iz roda Ixodes ricinus. Ovaj vektor parazitira na ovcama. Ima dvogodišnji životni ciklus. U prirodi se mogu naći svi razvojni oblici (jaje, larva, nimfa, odrasla jedinka). Krpelj živi na rastinju do 70 cm visine. Hrani se krvlju. Čovek se zarazi tokom boravka u prirodi u staništu gde se nalaze krpelji. Najčešće krpelji se kače za kožu u predelu pojasa. Infekciju najčešće prenose nimfe.

Rizik za nastanak infekcije raste ako krpelj boravi na koži duže od 48h kao i prilikom nestručnog uklanjanja krpelja. Ubod ovog parazita je bezbolan jer u pljuvačci sadrži anestetik, imunosupresivne i antikoagulantne faktore. Zajedno oni pogoduju prenosu infekcije.

Patogeneza – Lajmska bolest

Na mestu ulaska u organizam Borelija dovodi do pojave inflamatornog odgovora. Na tom mestu bakterije se razmnožavaju. Prolaskom kroz endotel krvnih sudova šire se kroz kožu. Nakon inkubacije pojavljuje se migrirajući eritem. Limfnim putem dospeva do limfnih čvorova (regionalna limfadenopatija). Putem krvi mogu se proširiti organizmom. Mikroorganizam ima naročit afinitet za kožu, zglobove, centralni nervni sistem i srce. Bakterije svojim prisustvom pokreću imuni odgovor aktivirajući sistem komplementa i stimulišući sintezu i lučenje citokina. Mrtve bakterije pokreću zapaljenje tako što sa antitelima grade imunokomplekse. Kompleksi se talože u krvnim sudovima i oštećuju ih. Nastaje vaskulitis i perivaskularno oštećenje tkiva. Razvija se hronična imunoreakcija uzrokovana stvaranjem autoimunih antitela – hronična faza bolesti. Ovakav mehanizam može se objasniti molekulskom mimikrijom antigena uzročnika sa antigenima domaćina. Tada ih antitela organizma ne razlikuju te nastaje autoimuni odgovor. Najčešće stradaju nervi i neuroni, hepatociti, sinovijalne celije i kardiomiociti. U hroničnoj komponenti bolesti značajnu ulogu igra i T-ćelijski odgovor koji dovodi do destrukcije tkiva. U hroničnoj formi bolesti bakterija deluje imunosupresivno.

Klinička slika – Lajmska bolest

Inkubacija bolesti iznosi 1 – 50 dana. U manjini slučajeva klinička slika može biti atipična kada je bolest teško prepoznati. Prvi najčešći simptom bolesti je promena koja nastaje na koži. Reč je o migrirajućem eritemu koji se javlja do četiri nedelje nakon početka infekcije. Lezije počinju kao usamljene makule ili papule. U daljem toku promena se širi te nastaje okrugla ili elipsoidna eritematozna površina. Eritem bledi u centru i lezija poprima izgled prstena. Eritem može biti veći od 20cm. Takođe, moguća je pojava multiplih eritema. Sekundarni eritem obično prate povišena temperatura, slabost i malaksalost. Trajanje eritema je od 6 do 8 dana, zatim bledi i spontano se povlači i bez terapije. Kod nelečenih bolesnika može da ostane i duži vremenski period. U ranoj fazi bolesti mogu se javiti i kašalj, uvećane jetre i slezine, hepatitis, orhitis, konjuktivitis, itd. Veoma često kožni znaci mogu biti udruženi sa zamorom, bolovima u mišićima i zglobovima, glavoboljom, jezom i povišenom temperaturom. Pacijent deluje kao da ima grip. Usled širenja Borelija limfnim sudovima dolazi do regionalne limfadenopatije.

Kod nelečenih pacijenata infekcija zahvata zglobove, centralni nervni sistem (video predavanje), srce. Najčešće neurološke manifestacije ispoljavaju se Benvortovim sindromom (Banwarth). To su intenzivni radikularni bol, serozni meningitis i periferna pareza kranijalnih nerava. Takođe mogu nastati i meningitis, encefalitis, upala kranijalnih živaca, cerebralni vaskulitis.

Simptomi od strane kardiovaskularnog sistema su preskakanje srca, pritisak u grudima, ubrzano disanje, vrtoglavice i sinkope, aritmije, miokarditis. Artralgije (bolovi u zglobovima) i mialgije (bolovi u mišićima) mogu biti različitog intenziteta i migrirajućeg karaktera. Zglobovi su otečeni, manje bolni i crveni.

Kasna faza bolesti nastaje najmanje godinu dana nakon infekcije. Često nastaje kod nelečenih pacijenata. Najčešće prisutni simptomi su teški neurološki ispadi i simptomi od strane lokomotornog aparata. Neurološke manifestacije nastaju usled pojave encefalitisa, encefalopatije, meningitisa, itd. Takođe može se razviti hronična polineuropatija udružena sa hroničnim atrofičnim dermatitisom.

O dijagnostici i lečenju lajmske bolesti pročitajte tekst ovde.

Literatura:

• Turkulov V., Brkić S. (Uredn.) Infektivne bolesti za studente medicine. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2015.
• Steere AC. Borrelia Burgdorferi (Lyme disease, Lyme borreliosis). In: Mandell GL, Bennett JE, Dolin R, editors. Mandell, Douglas, and Bannett’s principles and practice of infectiosus diseases. 7th ed. Philadelphia: Elsevier Churchill Livingstone; c2010.