Psorijaza

Psorijaza je kožna bolest koja ubrzava deobu kožnih ćelija. One se dele i do 10 puta brže nego kod zdravih osoba. Ovakva deoba na koži uzrokuje pojavu neravnih crvenih fleka koje su prekrivene belim ljuspama. Promene se mogu javiti bilo gde na koži, ali se najčešće pojavljuju na glavi, laktovima, kolenima i donjem delu leđa. Psorijaza nije zarazna bolest i ne može se preneti sa osobe na osobu.

Kožno oboljenje se najčešće javlja u ranom odraslom dobu. Kod većine osoba zahvata samo par oblasti na koži. U težim slučajevima, psorijaza može zahvatiti veću površinu. Fleke ili pečevi mogu vremenom da nestanu i ponovo da se pojave.

Psorijaza – Šta je uzrokuje?

Uzročnik psorijaze je još uvek nepoznat, ali kliničari veruju da postoji više uzroka. Poremećaj u imunom sistemu dovodi do inflamacije. Ona je okidač za prebrzo stvaranje novih ćelija kože. Kod zdravih osoba, ćelije kože se menjaju na svakih 10 do 30 dana. Kada je u pitanju psorijaza, nove ćelije rastu svaka 3 do 4 dana. Nagomilavanje starih ćelija koje su zamenjene novim uzrokuju pojavu ljuspi.

Psorijaza se najčešće javlja u porodicama generacijama, ali to nije pravilo. Nekada se može desiti da preskoči pojedine generacije. Na primer, baka i unuka mogu imati psorijazu, ali bakina ćerka ne.

Uzroci koji mogu da pokrenu nastanak psorijaznih promena mogu biti: posekotine, ogrebotine, hirurški zahvati, emocionalni stres, infekcija streptokokama, lekovi (beta-blokatori, antimalarični lekovi).

Psorijaza – Simptomi i tipovi kožne bolesti

Simptomi psorijaze se razlikuju u zavisnosti od tipa. Najčešća forma je sa psorijatičnim plakovima, manifestuje se sa:

• Plakovi na crvenoj koži često pokriveni sa beličastim ljuspama. Plakovi mogu da svrbe i da budu bolni, sa pukotinama i minimalnim krvarenjem. U težim slučajevima, plakovi rastu, grade konglomerate i pokrivaju veće oblasti kože.
• Poremećaj noktiju na gornjim i donjim ekstremitetima uključuju diskoloraciju i mala udubljenja kao rupice. Nokti mogu postati krhki i odvojiti se iz svog ležišta.
• Plakovima na skalpu ili krastama.  

Druge forme psorijaze su pustularna koja se odlikuje crvenom ljuspastom kožom sa sitnim pustulama na dlanovima i rukama kao i na tabanima. Gutatna psorijaza, najčešće nastaje u ranom detinjstvu uzrokuje pojavu malih crvenih tačaka najviše na torzu i udovima. Okidač može biti respiratorna infekcija, streptokokna infekcija grla, upala krajnika, stres, povreda kože, uzimanje beta-blokatora i antimalarika. 

Inverzna psorijaza se karakteriše svetlim, crvenim i sjajnim lezijama na kožnim pregibima kao što su pazuh, prepone, i ispod dojki.

Eritrodermna psorijaza uzrokuje plameno crvenilo kože i ljuspanje kože u većim komadima. Ova vrsta psorijaze može nastati kod teških sunčanih opekotina, infekcije, određenih lekova, i neadekvatnog lečenja psorijaze (samoinicijativan prekid terapije). Ovaj oblik se mora lečiti odmah jer može dovesti do teške bolesti.

Dijagnoza psorijaze

Dijagnoza psorijaze postavlja se fizičkim pregledom. Simptomi psorijaze obično su lako vidljivi i mogu se jasno ograničiti od drugih kožnih oboljenja. Obično se gleda da li su promenama zahvaćene regije glave, laktova, kolena, nokti, uši. Takođe, pacijentu se postavlja pitanje da li neko u porodici takođe ima psorijazu. 

U nekim specifičnim slučajevima, za potvrdu dijagnoze može se uraditi biopsija, kako bi se izuzetka druga kožna oboljenja ili infekcije, ali i da bi se potvrdio tip psorijaze prisutan kod pacijenta.

Bitno je naglasiti da ne postoje specifični testovi koji bi mogli da daju dijagnozu.

Terapija psorijaze

Terapija psorijaze zavisi od tipa, lokalizacije i obima zahvaćenosti. Svi pacijenti treba da izbegavaju preterano isušivanje kože kao i da odrzavaju njenu negu i hidrataciju. 

Terapija se zasniva na primeni topikalnih lekova i fototerapije kod blago-umerenih oblika, dok se za teške oblike psorijaze terapija sprovodi sistemskim lekovima.

Kod blagih i umerenih oblika psorijaza se može održavati topikalnim kortikosteroidima, a po potrebi oni se mogu kombinovati sa salicilatima, antibioticima i antimikoticima. Veoma je važno naglasiti da se primena kortikosteroida mora ograničiti na 2-4 nedelje u kontinuitetu, jer se pri dužoj primeni može javiti atrofija kože kao i gubitak efikasnosti. Takođe, topikalni kortikosteroidi se ne smeju koristiti samoinicijativno, već isključivo pod kontrolom dermatologa ili drugog specijaliste. Pored topikalnih kortikosteroida, koristi se i tazaroten (retinoid) i kalcipotrien (analog vitamina D), takođe topikalno.

Fototerapija odnosno ultraviolentno svetlo ( UVA 320-400nm) u kombinaciji sa psoralenom (PUVA tretman) takođe može biti delotvorna terapija. 

Kod teškog oblika psorijaze primenjuje se sistemska terapija. Kortikosteroide ne primenjivati sistemski, jer se po prestanku terapije može javiti pustulozna psorijaza opasna po život!

Prvi izbor su ciklosporin, metotreksat i acitretin uz fototerapiju, dok su drugi izbor biološki lekovi adalimumab, etanercept, infliksimab, golimumab i ustekinumab. Veoma je važno istaći da svi lekovi za sistemsku primenu mogu prouzrokovati niz neželjenih efekata, te se uvek moraju koristiti onako kako je to dermatolog prepisao!

Literatura:

• Ugrešić N., Stepanović-Petrović R., Savić M. (Uredn.) Farmakoterapija za farmaceute. Beograd: Farmaceutski fakultet, 2011.
• https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/psoriasis/understanding-psoriasis-basics