Nervni sistem je najsloženiji sistem u čovekovom organizmu. Ovaj sistem čini kompleksna mreža nerava i ćelija koji prenose informacije ka mozgu i iz mozga preko kičmene moždine ka različitim strukturama tela. Nervni sistem reguliše rad svih ostalih organa ljudskog tela. Nervni sistem prilagođava reagovanje tela na uticaj spoljašnje sredine. Korteks (kora) velikog mozga je najviši nivo razvoja sive mase centralnog nervnog sistema (CNS), sedište svesti, volje, osećanja i visokointelektualnih sposobnosti. Dok čitate ove redove Vi je uveliko koristite. Zajedno sa endokrinim žlezdama CNS učestvuje u održavanju homeostaze. Uvodno video predavanje o centralnom nervnom sistemu pogledajte ovde.
Nervni sistem – podela
Podela nervnog sistema je morfološka i funkcionalna. Morfološki deli se na centralni i periferni, a funkcionalno na somatski (pod uticajem volje) i autonomni (ne utičemo na njegovo funkcionisanje). Centralni nervni sistem grade mozak i kičmena moždina. Mozak čine moždano stablo ( truncus encephali ), mali mozak ( cerebellum ), međumozak ( diencephalon ) i veliki mozak ( telencephalon ). Moždano stablo grade produžena moždina ( medulla oblongata ), moždani most ( pons ) i srednji mozak ( mesencephalon ). Rombasti mozak grade produžena moždina, moždani most i mali mozak.
Periferni nervni sistem (PNS) grade spinalni i kranijalni nervi. Ovi živci povezuju kičmenu moždinu i mozak sa periferijom i sadrže senzitivna, motorna i vegetativna vlakna.
Mozak i kičmena moždina pokriveni su svojim omotačima, odnosno meningama. Smešteni su u lobanji i kičmenom kanalu. Plivaju u cerebrospinalnoj tečnosti, tj. likvoru.
Foto Credit: Zona Medicine®
Nervna ćelija – neuron
Osnovna morfološka i funkcionalna jedinica nervnog sistema jeste nervna ćelija odnosno neuron. Najvažniji karakteristika neurona je nadražljivost i sposobnost prenošenja ili kočenja prenošenja impulsa na druge neurone i ćelije drugih tkiva. Nervni sistem funkcioniše međusobnom komunikacijom susednih ili udaljenih neurona.
Neuron se sastoji od tela (soma) i produžetaka (neurita). Telo je ispunjeno citoplazmom sa jedrom i organelama. Od tela polaze produžeci koji prenose impulse i omogućavaju međuneuronski komunikaciju. Dendriti su kraći produžeci citoplazme i uvek prenose nadražaj prema telu neurona (centripetalno). Aksoni su duži produžeci koji provode impulse od neurona (centrifugalno). Aksoni mogu biti dugi preko jednog metra. Akson polazi iz svog zadebljanja na telu samog neurona koji se zove aksonski brežuljak. Akson je obmotan mijelnskim omotačem. Terminalna proširenja aksonskog završetka grade sinapse.
Pročitajte još o:
Neuroni se razlikuju po broju produžetaka koje poseduju. Mogu biti unipolarni, pseudounipolarni, bipolarni i multipolarni. Unipolarni su receptorske ćelije nekih čula. Pseudounipolarni smešteni su u senzitivnim ganglionima kranijalnih i spinalnih nerava. Od some ovih neurona polazi kratak produžetak koji se zatim deli na centralnu i perifernu granu. Bipolarni neuroni smešteni su u mrežnjači, mirisnom epitelu. Karakterišu ih dendrit i akson koji polaze sa jednog pola ćelije. Multipolarni neuroni imaju jedan akson i bezbroj dendrita. U nervnom sistemu oni su najbrojniji. Nalaze se u kori, malom mozgu, itd. prema dužini aksona neuroni se dela na Goldži tip 1 koji imaju dug akson i Goldži tip dva sa kratkim aksonom. Tip 1 spadaj u projekcione neurone. Njihovi aksoni prenose impulse do udaljenih mesta (jedra, centri). Gotovo uvek su ekscitatorni. Njihovi neurotransmiteri su glutamat ili acetilholin najčešće. Neuroni Goldži tip 2 spadaju u interneurone. Njihovi aksoni su kraći te prenose impulse na malim rastojanjima. Oni su najčešće inhibitorni. Luče GABA (gamaaminobuterna kiselina) i glicin.
Foto Credit: Zona Medicine®
Funkcionalno, neuroni se dele na motorne, senzitivne i interneurone. Motorni upućuju impulse ka krvnim sudovima, mišićima i žlezdama. Lokalizovni su u prednjim rogovima kičmene moždine (video predavanje) i motornim jedrima kranijalnih nerava. Senzitivni primaju informacije iz okruženja. Nalaze se u ganglionima spinalnih i kranijalnih nerava. Interneuroni povezuju prethodne dve grupe, izuzetno su brojni.
Neuroni preko svojih nastavaka stvaraju međusobne veze odnosno sinapse.
Neuroglija – Nervni sistem
Osim neurona u centralnom nervnom sistemu nalaze se i ćelije neuroglije. To su potporne ćelije koje nemaju svojstvo nadražljivosti i stvaranja impulsa. U glija ćelije ubrajaju se astrociti, oligodendrociti, mikroglija i ependimne ćelije.
Literatura:
- Gudović R. Anatomija centralnog nervnog sistema za studente medicine, Drugo izdanje, Ortomedics, Novi Sad, 2003.
- Ilić A., Blagotić M., Malobabić S., Radonjić V., Prostran M., Toševski J. Anatomija centralnog nervnog sistema, Deveto izdanje, Beograd, Savremena administracija, 2005.
- Snell S. R. Clinical neuroanatomy, Seventh edition, Lippincott Williams & Wilkins, 2010.