1. Staphylococcus aureus

Staphylococcus aureus pripada rodu stafilokoka. Produkcija katalaze je karakteristika svih stafilokoka. Tako se najjednostavnije razlikuju od streptokoka. Medicinski značajne su: S. aureus, S. epidermidis i S. saprophyticus. S. Aureus je striktni patogen, dok su ostale dve uslovno patogene. Dele se na koagulaza pozitivne (aureus) i koagulaza negativne (ostale).

Staphylococcus aureus

mrsa, staphylococcus aureus
Slika 1. Methicilin resistant Staphylococcus aureus (MRSA)
Foto Credit: Zona Medicine®

Morfologija:

Gram pozitivna koka, fakultativni anaerob, nepokretna, asporogena, raspoređena u grozdove, poseduje žuti pigment, striktni parogen, deo normalne flore.

Kulturelne osobine:

  • fakultativni anaerob, kolonije su okrugle, ispupčene, sjajne, zlatno-žute boje;
  • na krvnom agaru obrazuje zonu β-hemolize, u bujonu uzrokuje zamućenje;
  • želatin otapa sporo, raste u bujonu sa natrijum hloridom.

Biohemijske osobine:

  • razgrađuje glukozu uz produkciju kiseline, razgrađuje manitol uz produkciju kiseline i gasa;
  • katalaza +, koagulaza +;
  • produkuje stabilnu DNA-zu, želatinazu.

Otpornost:

  • otporana na temperaturu, šećere i NaCl iz namirnica, otporan na lizozim.

Toksične supstance i antigenska građa:

Celularne supstance (ćelijski zid):

  • peptidoglikan, teihoinska kiseline;
  • protein A (antifagocitni faktor), clumping faktor;
  • površinski proteini odgovorni za adherenciju.

Ekstracelularne supstance (toksini i enzimi):

  • hemolitički α, β, γ, δ (toksični su za eritrocite, limfocite, trombocite, makrofage, hepatocite, itd.) i leukocidin (inhibira fagocitnu aktivnost);
  • enterotoksini A, B, C, D, E (otporni na temperaturu, želudačnu kiselinu i crevne sokove. Deluju i kao superanti geni stimulišući oslobađanje velike količine citokina, aktiviraju centar za povraćanje, itd.);
  • eksfolijatin (epidermolitički toksin);
  • stafilokokni toksični šok sindrom toksin 1.

Enzimi

  • koagulaza, katalaza, hijaluronidaza;
  • fibrinolizin, lipaza, termostabilna nukleaza.

Patogenost:

Toksemična oboljenja:

  • stafilokokno trovanje hranom,
  • sindrom oparene kože,
  • stafilkokni toksični šok sindrom.




Supurativna oboljenja:

  • lokalne patogene infekcije: kože, sluzokoža, rana;
  • generalizovane infekcije: pneumonija, osteomijelitis, endokarditis, artritis, meningitis, peritonitis, itd.

TOKSEMIČNA OBOLJENJA

Stafilokokno trovanje hranom

Nastaje kao posledica unošenja hrane u kojoj se nalazi izlučen stafilokokni enterotoksin. Bakterija najčešće strada pod dejstvom želudačnog soka, ali enterotoksin je otporan na njegovo dejstvo. Što znači da posledice nastaju zbog endotoksina koji se nalazio na hrani. Tako da termin stafilokokno trovanje hranom nije infekcija, već zapravo intoksikacija bakterijskog porekla. Stafilokokno trovanje hranom ima sezonski karakter, češće se javlja tokom letnjih meseci. Mleveno meso, kašasta hrana i slatkiši su najviše pogoduju za razmnožavanje S. aureus-a.

Oboljenje ima karakterističnu kratku inkubaciju od 30 minuta do nekoliko sati od unošenja kontamnirane hrane. Tokom tog perioda toksin se vezuje za svoje ciljna mesta. Klinička manifestacija počinje naglo povraćanjem, bolovima u trbuhu i dijarejom. Težina zavisi od ingestirane količine toksina, a simptomi iščezavaju u roku od 24 do 72 sata.

Laboratorijska dijagnostika se oslanja na detekciju bakterije ili enterotoksina u ostacima hrane ili u povraćajnom sadržaju. Primena antibiotika nije od pomoći, te se primenjuje simptomatska terapija.

Sindrom oparene kože (SSSS) – Ritter-ova bolest uzrokovana Staphylococcus aureus

Oboljenje počinje razvojem najčešće lokalizovane zapaljenske reakcije. Ako soj S. aureus-a koji je izazvao infekciju produkje eksfolijatin dolazi do razvoja oštećenja na koži koja mogu biti:

  • lokalizovana (bulozni impetigo),
  • generalizovani počitavoj koži (bulozni eksfolijativni dermatitis),
  • u blagoj formi sa skarlatinoznom ospom.

Promene kod sistemskog oboljenja su aseptične, osim u slučaju sekundarne kontaminacije i iz njih se može izolovati S. aureus, dok kod lokalnog oblika bakterija se nalazi samo na mestu žarišta. SSSS se najčešće javlja kod beba i dece mlađeg uzrasta.

Stafilokokni toksični šok sindrom (STSS) uzrokovana Staphylococcus aureus

Nastaje kao komplikacija lokalnih zapaljenskih reakcija izazvanih Staphylococcus aureus i kod žena koje koriste vaginalne tampone tokom menstruacije. Oboljenje nastaje zbog lučenja STSS toksina. Kod određenog broja obolelih spomenut toksin se ne može dijagnostifikovati, te se sumnja na dejstvo drugih toksina S. aureus-a.

Klinički znaci se pojavljuju naglo sa skokom temperature, hipotenzijom, ospom po koži i multiorganskih funkcionalnim poremećajima. Procenat smrtnosti je visok.

SUPURATIVNA OBOLJENJA

Kožne infekcije

Jedna od najčešćih menifestacija. Bakterija može da koristi folikul dlake kao ulazno mesto, mikrolezije ili veća oštećenja kože. Razmnožavanjem i lučenjem različitih egzoprodukata izaziva inicijalno oštećenje tkiva koje sa aktivacijom odbrambenih mehanizama domaćina razvija zapaljensku reakciju.

Klinički se manifestuje:

  • lokalno (panaricijum, folikulitis, furunkul i karbunkul);
  • u formi multiplih gnojnih žarišta;
  • difuznim procesom koji zahvata potkožna i meka tkiva (flegmona).

Infekcija dubokih tkiva/Generalizovane infekcije

Nastaju širenjem bakterije limfogeno i hematogeno. Tako nastaju apsceci unutrašnjih organa, osteomijelitis, septični artiritis i endokarditis. Respiratorne infekcije mogu biti aspiracionog ili hematogenog porekla. Pijelonefritis i apsces bubrega su pretežno hematogenog porekla. Infekcije genitalnog trakta žena i muškaraca.

Dijagnoza.

  • biološki materijal koji uzimamo zavisi od lokalizacije oboljenja. Uzimaju se: gnoj, brisevi, sputum, vomitus, krv, likvor;
  • materijal se zasejava na krvni agar, podlogu sa manitolom, Baurd-Parker selektivnu podlogu;
  • uzrokuje β-hemolizu, manitol je pozitivan, kolonija je sa crvenim centrom;
  • enterotoksin iz hrane se dokazuje serološki pomoću difuzije u gelu;
  • identifikacija se vrši na osnovu mikroskopskih i kulturelnih ispitivanja.

Terapija.

Staphylococcus aureus je otporan na penicilin. Postoje i MRSA oblici. Adekvatan lek se određuje antibiogramom, a najčešće lek izbora je vankomicin. U lečenju ovih infekcija mogu se koristiti i odgovarajući cefalosporini.

Epidemiologija.

Rezervoar zaraze je čovek (bolesnik/kliconoša). Izvor zaraze je nosni i nazofaringealni sekret. Put prenošenja direktno i preko predmeta. Staphylococcus aureus je često izazivač intrahospitalnih infekcija.

2. Stafilokoki – koagulaza negativni

Medicinski značajni bakterije sa ovom osobinom su Staphylococcus epidermidis i Staphylococcus saprophyticus.

S. epidermidis

Oportunista, kolonizuje gotovo sve regije. Deo je fiziološke flore. Često se nalazi kao kontaminant uzoraka. Njegove kolonije su bele, koagulaza je negativan, katalaza pozitivan. Često izaziva intrahospitalne infekcije. Stvara biofilmove. Dijagnostikuje se kao i S. aureus. Terapija je davanje penicilinaza stabilnih penicilina.

S. saprophyticus

Ovaj stafilokok kolonizuje kožu i sluznice. Izazivač je oportunističkih infekcija vaginalnog trakta. Infekcije najčešće izaziva kod mladih seksualno aktivnih žena. Otporan je na novobiocin.

Literatura:

  • Švabić-Vlahović M. Medicinska bakteriologija. Savremena administracija, Beograd 2005.
  • Beleške sa predavanja iz Mikrobiologije.

Streptococcus pyogenes  

Povratak na stranicu Mikrobiologija