Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) su jedni od najčešće korišćenih lekova širom sveta. Često se propisuju kod pacijenata koji imaju reumatske bolesti skeleta i mišića i često se koriste u terapiji bola manjeg intenziteta. Danas na tržištu postoji preko 40 različitnih NSAIL i nijedan nije idealan, odnosno svi imaju neželjene efekte. Najčešće se nepoželjni efekti ispoljavaju kod starijih osoba koji najviše i koriste NSAIL. Međutim, noviji lekovi su daleko bolji za upotrebu jer imaju manje neželjenih efekata.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – Farmakološka dejstva
NSAIL deluju antiinflamatorno tako što modifikuju inflamatorne reakcije. Ispoljavaju analgetički efekat tako što ublažavaju izvesne vrste bolova. Takođe imaju i antipiretički efekat jer snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Svoje efekte nesteroidni antiinflamatorni lekovi ispoljavaju tako što inhibitorno deluju na arahidonsku ciklooksigenazu i time sprečavaju produkciju prostaglandina i tromboksana koji učestvuju u upalnim procesima.
Postoje tri tipa enzima ciklooksigenaze: COX-1, COX-2 i COX-3. COX-1 je prisutan u većini tkiva, uključujući i trombocite. U organizmu ima nadzornu ulogu i uključen je u procese homeostaze. COX-2 je indukovana u zapaljenskim ćelijama kada su one u stanju aktivacije, i u tom slučaju važnu ulogu imaju inflamatorni citokini – interleukin-1 (IL-1) i alfa faktor nekroze tumora (tumor necrosis factor-α – TNF-α). Prema tome, ciklooksigenaza-2 odgovorna je za produkciju medijatora inflamacije. Osim ove uloge COX-2 nalazi se i u centralnom nervnom sistemu (CNS). Ima veoma važnu ulogu u protoku krvi kroz bubrege, a učestvuje i u razvoju maligniteta.
Većina nesteroidnih antiinflamatornih lekova inhibišu i COX-1 i COX-2 što dovodi do pojave neželjenih dejstava npr. u digestivnom traktu usled inhibicije COX-1. Međutim postoje i novije generacije koje su selektivne i deluju najviše na COX-2. Oni imaju manje neželjenih efekata i učestaliju kliničku primenu.
Foto Credit: Zona Medicine®
NSAIL – Antipiretički efekat
Normalna telesna temperatura regulisana je u centru u hipotalamusu koji obezbeđuje balans između gubitka i produkcije toplote. Povišena telesna temperatura nastaje kada postoji poremećaj u ovom hipotalamičkom “termostatu”, koji dovodi do toga da vrednost (tačka) na koju je podešena temperatura tela (eng. “set point”) poraste. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi deluju tako što resetuju (ponovo podese) termostat. Kada tačka na koju je podešena temperatura tela ponovo dobije normalnu vrednost, termoregulacioni mehanizmi (dilatacija perifernih krvnih sudova, znojenje, itd.) počinju da funkcionišu s ciljem smanjenja povišene telesne temperature. NSAIL ne menjaju normalnu temperaturu tela. Smatra se da ovi lekovi deluju antipiretički uglavnom inhibicijom stvaranja prostaglandina u hipotalamusu (kratko video predavanje).
Tokom zapaljenske reakcije, bakterijski endotoksini oslobađaju iz makrofaga pirogen IL-1 koji u hipotalamusu stimuliše stvaranje prostaglandina iz grupe E (PGE), a oni zatim izazivaju porast vrednosti na koju je podešena temperatura tela (“set point”). Na ovom mestu COX-2 može imati bitnu ulogu, budući da nju indukuje IL-1 u krvnim sudovima endotela u hipotalamusu. Takođe, COX-3 može imati ulogu u povišenoj temperaturi.
NSAIL – Analgetički i antiinflamatorni efekat
NSAIL su uglavnom efikasni protiv bolova koji su udrženi sa inflamacijom ili oštećenjem tkiva, budući da oni smanjuju produkciju prostaglandina koji deluju na nociceptore prema medijatorima inflamacije, kao što je bradikinin. NSAIL su efikasni analgetici kod artritisa, burzitisa, bola mišićnog i vaskularnog porekla, zubobolje, dismenoreje, bola posle porođaja, kao i bola usled metastaza u kostima. U svim navedenim stanjima postoji pojačana sinteza prostaglandina. Kada se kombinuju sa opioidima, umiruju postoperativni bol.
NSAIL svoj antiinflamatorni efekat ispoljavaju tako što smanjuju sintezu medijatora zapaljenja kod kojih COX-2 ima važan udeo, a to su:
- vazodilatacija;
- edem (indirektnim dejstvom: vazodilatacija olakšava i potencira dejstvo medijatora kao što je histamin koji zatim povećava permeabilnost postkapilarnih venula);
- bol.
Inhibitori COX ne ispoljavaju efekat na procese poput: oslobađanje lizozomalnih enzima, produkcija toksičnih kiseoničnih radikala, a koji doprinose oštećenju tkiva u hroničnim inflamatornim stanjima kaa što su reumatoidni artritis, vaskulitis i nefritis.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – Neželjeni efekti
Neželjeni efekti NSAIL najviše se ispoljavaju kod starijih osoba. Kada se koriste u terapiji oboljenja zglobova (visoke doze i kontinuirana primena), postoji visoka incidenca neželjenih efekata posebno na gastrointestinalnom traktu (GIT), ali i na jetri, bubrezima, slezini, krvi i kostnoj srži. Novi COX-2 selektivni lekovi ispoljavaju minimalnu gastrointestinalnu toksičnost.
Najčešći neželjeni efekti NSAIL javljaju se na GIT-u i uglavnom su rezultat inhibicije COX-1. COX-1 je odgovorna za sintezu prostaglandina koji normalno inhibiraju sekreciju kiseline, a takođe ispoljavaju protektivno dejstvo na sluznicu želuca.
Najčešća neželjena dejstva koja se javljaju u GIT-u su: dispepsija (poremećeno varenje), dijareja (ali nekada i opstipacija), mučnina i povraćanje, a u nekim slučajevima krvarenje iz želuca i ulceracije. Oralna primena analoga prostaglandina kao što je misoprostol može smanjiti oštećenje želuca izazvano ovim lekovima. Upoznajte želudac (kratko video predavanje) do sitnih detalja.
Selektivni COX-2 inhibitori izazivaju značajno manje oštećenja, ali su udruženi sa malim ali potencijalnom klinički bitnim kardiovaskularnim promenama kod izvesnih bolesnika.
Kožne reakcije kod primene NSAIL
Kožne reakcije su druge po učestalosti kod primene ovih lekova. Naročito su izražena kod terapije mefenaminskom kiselinom i sulindakom. Reakcija može varirati od blage ospe, urtikarije i fotosenzitivnih reakcija do mnogo ozbiljnijih i potencijalno fatalnih bolesti (koje su na sreću jako retke).
Neželjeni efekti na bubrege
Kod osetljivih osoba terapijske doze NSAIL mogu dovesti do akutne bubrežne insuficijencije koja je reverzibilna po prestanku uzimanja leka. Insuficijencija nastaje usled inhibicije biosinteze prostaglandina koji su uključeni u održavanje protoka krvi kroz bubreg. Hronična upotreba NSAIL može izazvati “analgetsku nefropatiju”: hronični nefritis i renalnu papilarnu nekrozu. Glavni krivac za ovakav sled događaja beše fenacetin, koji se povučen iz upotrebe.
Ostali ne tako česti neželjeni efekti NSAIL su: poremećaji kostne srži i jetre, pri čemu su poslednji verovatniji ukoliko već postoji oštećenje bubrega. Predoziranje paracetamolom izaziva insuficijenciju jetre. NSAIL (posebno aspirin) mogu precipitirati astmu kod astmatičara osetljivih na NSAIL.
Literatura:
- Samojlik I., Mikov M. (Uredn.) Farmakologija sa toksikologijom za studente stomatologije. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2016.
- Dale, M. M., Rang, H. P., & Dale, M. M. (2007). Rang & Dale’s pharmacology. Edinburgh: Churchill Livingstone.