Ulcerozni kolitis

Ulcerozni kolitis je hronična zapaljenska bolest creva nepoznate etiologije. Najčešće zahvata sluznicu kolona i rektuma. Ulcerozni kolitis spada u inflamatorne bolesti creva. Etiologija ove bolesti najverovatnije je autoimunog porekla.

Epidemiologija. Bolest može da se javi u bilo kom dobu života. Najčešće se javlja između 15-30 i 60-80 godine. Češća je kod pripadnika bele rase i u ekonomski razvijenim zemljama. Istraživanja su pokazala da pušenje i apendektomija (odstranjenje apendiksa) mogu imati protektivno delovanje kada je reč o oboljevanju od ulceroznog kolitisa. Međutim, treba biti oprezan jer uživanje duvana može imati neke druge po zdravlje štetne konsekvence.

Patogeneza. Patogeneza bolesti uključuje aktivaciju imunskih ćelija nepoznatim antigenom. Sumnja se na mikroorganizme, komponente hrane, bakterijske antigene, itd. Imune ćelije luče citokine i medijatore zapaljenja što pokreće razvoj hronične inflamacije.

Patologija. Zapaljenje sluzokože debelog creva skoro uvek zahvata rektum i širi se proksimalno. Inflamacija zahvata mukozu i submukozu. Promene su u kontinuitetu, nema poštednih područja. Sluznica je edematozna, hiperemična sa nepravilnim plitkim ulceracijama. Kapilari su dilatirani, a prisutni su granulociti i plazmociti. Neutrofili formiraju kriptne apscese što je znak aktivne bolesti. Inflamatorne promene oštro su ograničene od normalne sluznice. Može doći do formiranja brojnih polipa i pseudo polipa. Unutrašnja površina creva prekrivena je krvavim gnojem.

Klinička slika. Ulcerozni kolitis manifestuje se simptomima: dijareja, krvarenje iz rektuma, tenezmi (lažni pozivi na stolicu), abdominalni grčevi, povišena telesna temperatura. Bolest može da ima različit karakter.

• Aktivni fulminantni oblik ima manje od 10% obolelih. Manifestuju se oštrim kontinuiranim bolom u formi grčeva, 20-40 stolica dnevno, krvarenje. Stolice su sa primesama gnoja i sluzi. Prisutna je povišene telesna temperatura, dehidratacija, anemija, hipokalijemija, hipoproteinemija.
• Hronični kontinuirani oblik opisuje stalno prisustvo tegoba u mnogo blažoj formi.
• Hronični recidivantni oblik je najčešći. Manifestuje se egzocerbacijama i remisijama bolesti. Pogoršanja provocira emocionalni stres, zamor, infekcija, upotreba antibiotika.

Ulcerozni kolitis osim pomenutih oblika bolesti može da razvije i komplikacije. One mogu biti intestinalnog i ekstraintestinalnog porekla. U intestinalne se ubrajaju anorektalne komplikacije (hemoroide, fisure, fistule, apscese) kao i masivno krvarenje, striktura kolona, perforacija kolona, karcinom, toksični megakolon.

Toksični megakolon nastaje kao posledica fulminantnog oblika ulceroznog kolitisa. On predstavlja smrtonosno stanje gde dolazi do nekroze glatke muskulature debelog creva usled napredovanja inflamacije. Nastaje paraliza mienteričnog pleksusa. Klinički se manifestuje tahikardijom, povišenom telesnom temperaturom, leukocitozom, hipoproteinemijom, hipokalijemijom, hipomagnezijemijom. Na nativnoj radiografiji uočavamo dilataciju debelog creva, najviše transverzalnog kolona i odsustvo haustri. Trbuh je distendiran. Postoji visok rizik od nastanka perforacije, peritonitisa i septičnog šoka, što može imati letalan ishod.

Ekstraintestinalne komplikacije podrazumevaju gubitak kilograma, poremećaj elektrolita, hipoproteinemiju, gubitak gvožđa i vitamina. Može doći do oštećenja jetre, pojave očnih lezija, kožnih promena, zglobnih oštećenja. Od hematoloških komplikacija prisutne su anemija, leukocitoza, tromboembolija. Moguć je razvoj zapaljenje bubrega.

Dijagnoza. Dijagnoza se postavlja uz pomoć anamneze, kliničke slike, fizikalnog nalaza. Laboratorijske analize ukuzuju na ubrzanu sedimentaciju, povišen CRP, leukocitozu, anemiju, hipoproteinemiju, poremećaj elektrolita.

Endoskopski pregled omogućava otkrivanje promena kao i njihovu biopsiju. Radiološkim snimanjem stičemo uvid u proširenost bolesti i otkrivamo potencijalne komplikacije (karcinom, polipi, apsces). U poodmaklom stadijumu bolesti kolon ima cevast izgled, gubitak haustracija i nareckane ivice identifikovane uz pomoć kontrasta (ulceracije, apscesi). Dopunske metode uključuju upotrebu ultrazvuka (UZ), skenera (CT) i magnetne rezonance (MRI).

Terapija. Temelj terapije čine medikamenti. Ulcerozni kolitis leči se antiinflamatornim lekovima (aminosalicilati, glukokortikoidi), imunosupresivima, biološkim lekovima. Više o ovim lekovima, njihovim imenima, mehanizmu dejstva i neželjenim reakcijama pročitajte ovde. Pored upotrebe lekova terapija podrazumeva i odgovarajuću dijetu, nadoknadu vitamina i minerala. Antibiotici se koriste kod gnojnih komplikacija koje prate peritonitis. U zavisnosti od vrste uzročnika moguća je upotreba i penicilina.

Osim lekova u lečenju ulceroznog kolitisa veoma važno mesto zauzima i hirurgija. Hirurško lečenje koristi se kada bolest ne reaguje na medikamente, kod malignih alteracija, masivnih polipoza sa strikturama, kod krvarenja, kod toksičnog megakolona, itd. Hirurške tehnike su:

• proktokolektomija sa terminalnom ileostomom,
• kolektomija sa ileorektoanastomozom,
• koloproktetomije sa ilealnim pelvičnim rezervoarom sa pouch-analnom anastomozom.

Literatura:

• Fauci A.S, Braunwald E, Kasper D.L, Hauser S.L, Longo D.L, Jameson J.L, Loscalzo J. Harisonov priručnik medicine, Prevod sa engleskog jezika 17. izdanje, Beograd, Data Status, 2016.
• Mihić D. Interna medicina, Studentska skripta, bez godine izdanja i izdavača.
• Maksimović Ž. Hirurgija, udžbenik za studente, Medicinski fakultet u Beogradu, 2013.
• Budakov P, Eri Ž. (Uredn.) Patologija, šesto izdanje. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2014.