Benzodijazepini – bromazepam, diazepam, lorazepam

Benzodijazepini su grupa lekova koji deluju na nivou centralnog nervnog sistema (psihofarmaci). Pripadaju podgrupi anksiolitika i hipnotika. Jedni su od najpropisivanijih psihofarmaka. Koriste se u lečenju anksioznosti, kao antikonvulzivi i miorelaksansi, ispoljavaju hipnotički efekat (poboljšavaju spvanje), kao i u hirurškoj preoperativnoj pripremi (opuštaju mišiće). Benzodijazepini (bensedin) su jedni od najpropisivanijih lekova, što od strane lekara, što načinom “na svoju ruku” od strane pacijenata. Što je veoma loše praksa koja utiče na zdravlje korisnika. Osim njih takođe veoma često koriste se i antidepresivi.

Mehanizam dejstva

Benzodijazepini se vežu za istoimene receptore u mozgu, odnosno za subjedinicu GABA-A receptorskog kompleksa. GABA (gama aminobuterna kiselina) je neurotransmiter koji inhibiše ili snižava aktivnost neurona u mozgu. Benzodijazepini otvaraju hlorne kanale (kao što to radi GABA) i omogućuje ulazak hloridnih jona u neuron. Unutrašnji naboj postaje negativan, ćelija se ne ekscitira, što inhibiše aktivnost neurona. Krajnji klinički efekat benzodijazepina je povećana aktivnost GABA u različitim delovima centralnog nervnog sistema, i inhibicija drugih neurotransmiterskih sistema.

Delovanjem benzodijazepina u limbičkom sistemu ostvaruje se anksiolitički efekat, u kičmenoj moždini (video predavanje) nastaje miorelaksacija, u moždanom stablu dolazi do antikonvulzivnog efekta.

Važni predstavnici ove grupe lekova su: alprazolam, bromazepam, klonazepam, diazepam, lorazepam, hlordiazepoksid.

Način primene i doziranje – benzodijazepini

Benzodijazepini se primenjuju oralno, intravenski i intramuskularno. Oralna primena je najučestalija i najbezbednija. Kod intramuskularnog davanja mora se obratiti pažnja na deponovanje leka u masnom tkivu i kasnije oslobađanju iz masnih rezervi. Benzodijazepini se metabolišu u jetri oksidacijom. Neki od njih nemaju aktivne metabolite poput lorazepama, oksazepama i temazepama, kraćeg su vremena delovanja i preporučuju se starijim osobama u slučaju uzimanja više vrsta lekova.

Upotreba benzodijazepina

Benzodijazepini se koriste za kratkotrajan tretman prolaznih oblika anksioznosti (akutna reakcija na stres), kombinuju se sa antidepresivima u lečenju anksioznih poremećaja i poremećaja raspoloženja, sa antipsihoticima u terapiji shizofrenije. Takođe se koriste u terapiji apstinencijalnih sindroma (anksioznost, motorni nemir, nesanica).

Benzodijazepini se koriste kao hipnotici, u lečenju insomnije. Oni poboljšavaju spavanje, tako što skraćuju vreme koje je potrebno da osoba zaspi. Koriste se u lečenju epilepsije (antikonvulzivni efekat). Benzodijazepini mogu izazvati anterogradnu amneziju. Ovo njihovo delovanje se može koristiti kod manjih hirurških intervencija gde osoba neće upamtiti neprijatno iskustvo.

Još jedna važna upotreba benzodijazepina jeste u ublažavanju ekstrapiramidnih neželjenih efekata antipsihotika.

Neželjena dejstva benzodijazepina

Neželjena dejstva se najčešće javljaju na početku terapije, kada se lek primenjuje u većim dozama. To su:

• zamor, pospanost,
• dizartrija, ataksija, anterogradna amnezija, slabljene koncentracije, redukcija kognitivnih sposobnosti,
• povećanje apetita, gubitak libida.

Nakon većih doza moguća je paradoksalna reakcija sa strahom i agitacijom.

Benzodijazepini se ne smeju upotrebljavati sa alkoholom, jer kada deluju zajedno razvija se depresija centralnog nervnog sistema što može dovesti do smrti. Zbog ovog efekta, agresivne alkoholisane osobe smiruju se haloperidolom. Antidot kod trovanja benzodijazepinima je flumazenil.

Dugotrajnom upotrebom benzodijazepina dolazi do razvoja sindroma zavisnosti. Potrebno je voditi računa o dužini terapije ovim lekovima.

Nakon naglog prekida uzimanja benzodijazepina ili smanjenja doze razvija se sindrom diskontinuacije, odnosno apstinencijalni sindrom. On nastaje zbog naglog prestanka inhibicije neurotransmiterskih sistema, nema više inhibitornog dejstva GABA. Simptomi i znaci su: nemir, tremor, insomnija, nervoza, mialgije.

Potrebna je zamena kratkodelujućih benzodijazepina, sa dugodelujućim i postepeno isključivanje kako bi se izbegao apstinecijalni sindrom.

Kontraindikacije za primenu benzodijazepina

• akutna intoksikacija alkoholom ili analgeticima,
• mijastenija gravis (zbog miorelaksantnog efekta),
• glaukom.

Literatura:

• Nedić A., Živanović O. (Uredn.) Psihijatrija za studente medicine. Treće preštampano izdanje. Novi Sad: Medicinski fakultet, 2014.
• Rang., M.M. Dale., J.M. Ritter., R. J. Flower., G. Henderson. Rang and Dale’s pharmacology. Seventh ediotion. Elsevier Churcil Livingstone. 2012.
• Guyton CA., Hall JE. Medicinska fiziologija, jedanaesto izdanje, Beograd, Savremena Administracija 2008.