FiziologijaKrvne ćelije

Granulopoeza – radjanje leukocita

Sazrevanje leukocita, neutrofili, eozinofili, bazofili, maticna celija

Granulopoeza predstavlja stvaranje i razvoj granulocita (leukocita). Kao i hematopoeza odvija se u kosnoj srži. Kosna srž se sastoji iz žute koja je neaktivna i crvene aktivne. U novorođenčadi sve kosti su uključene u hematopoezu. Ali nakon navršene osamnaeste godine crvena kosna srž se smanjuje da bi je zamenila žuta. Aktivna crvena se nalazi samo u aksijalnom delu skeleta (kosti lobanje, kičmeni pršljenovi, rebra, grudna kost, karlične kosti kao i okrajci dugih kosti).

granulopoeza, maticna celija, limfociti, granulociti, monociti, eritrociti, trombociti, mijeloidna maticna ćelije, neutrofili, eozinofili, bazofili
Slika 1. Granulopoeza
Foto Credit:
Zona Medicine®

Granulopoeza počinje deljenjem pluripotentne matične ćelije (P.P.M.Ć.). Ona se deli na limfoidnu i mijeloidnu matičnu ćeliju pod dejstvom interleukina. Od limfoidne ćelije kroz više razvojnih oblika nastaju limfociti i NK ćelije. Mijeloidna matična ćelija pod dejstvom interleukina-3 i CFU G.M (colony forming unit of granulocites and monocites) se razvija u dve progenitorne ćelije. Jedna je za eritrocite i trombocite (E.M.), a druga (CFU G.M.) pod dejstvom stimulišućeg faktora (CFU-G) se razvija u granulocite i monocite. Zatim se od granulocitnog progenitora razvijaju neutrofili, eozinofili i bazofili. Proces razvoja za sve tri vrste je sličan i prolazi kroz šest razvojnih oblika:

  1. Mijeloblast. Ima sposobnost mogostruke proliferacije. Poseduje veliko euhromatinsko jedro (jer se deli), sa nekoliko jedaraca i bazofilnu citoplazmu. Nema granula.
  2. Promijelocit. Euhromatin je još uvek prisutan, ali se broj jedaraca smanjuje. Pojavljuju se nespecifične granule (crni kružići) zovu se još primarne granule, lizozomi, azurofilne granule. Zovu se nespecifične jer se pojavljuju u svim makrofazima.
  3. Mijelocit. U trećem stadijumu se stvaraju specifične granule (zeleni kružići). Euhromatin se smanjuje kao i jedro, takođe i broj jedaraca ide nadole. Mijelocit poseduje i nespecifične granule. Od ovog razvojnog stadijuma, zbog razvoja specifičnih granula mogu se razlikovati eozinofili, neutrofili i bazofili. Sekundarne ili specifične granule daljim razvojem povećavaju svoj broj. Dok se broj primarnih smanjuje. Posle ovog stadijuma ćelije gube sposobnost da se dalje dele, već samo sazrevaju (od jednog mijeloblasta nastaje mnoštvo promijelocita, od jednog promijelocita nastaje mnoštvo mijelocita, dok od jednog mijelocita nastaje samo jedna ćelija koja sazreva u pravcu neutrofila).
  4. Metamijelocit. Karakteristično za ovaj stadijum razvoja je pojava minimalno udubljenog jedra. U citoplazmi se nalaze primarne i sekundarne granule. Nema sposobnosti deljenja.
  5. Štapićaste ćelije. Poseduju jetro u obliku potkovice i citoplazmu sa specifičnim i nespecifičnim granulama.
  6. Zreo neutrofil.

Prva tri razvojna oblika (mijeloblast, promijelocit, mijelocit) predstavljaju proliferativne oblike. Potrebno je oko nedelju dana da progenitro CSF-G proliferiše do mijelocita. Takođe je potrebno sedam dana da metamijelocit sazri u zreo neutrofil. Naučnici su uspeli da izmere količinu interleukina-3 i stimulišućeg faktora kolonija koji je potreban za odvijanje normalne granulopoeze. Ovo otkriće je veoma korisno za osobe kod kojih se granulopoeza odvija usporeno, jer upotrebom IL-3 i CSF-G se znatno ubrzava, i na taj način se pojačava imuni odgovor.

Neutrofili u cirkulaciji

Ukupan broj neutrofila u organizmu se deli na cirkulišući pul ili odeljak, marginalni odeljak (slabo prikačeni za endotelne ćelije) i odeljak u kosnoj srži (koji ima 5 puta više neutrofila nego u cirkulaciji). U akutnoj upali neutrofili iz kosne srži i iz marginalnog odeljka se oslobađaju u cirkulaciju i hemotaksom privučeni stižu na mesto zapaljenje kako bi se borili protiv infekcije. Zato broj neutrofila u krvi raste. Neutrofili se u cirkulaciji nalaze 8-12h, zatim prelaze u tkiva gde žive dan ili dva. Apoptozom uginu te ih pojedu makrofagi ili se preko sluznice gastrointestinalnog trakta luče u spoljašnju sredinu.

 

Literatura:

  • Predavanja dr Najeeba,
  • Guyton Ca., Hall JE. Medicinska fiziologija, jedanaesto izdanje, Beograd, Savremena Administracija 2008.